Veća ekonomska predvidljivost i povoljnije zaduživanje neki su od razloga zbog kojih Mađarska želi da ubrza prelazak na evro. Ipak, iskustva Hrvatske i Bugarske pokazuju da ispunjavanje uslova nije jedini izazov: važni su i stabilnost cena, javne finansije i poverenje građana.
„Što pre, to bolje“, poručio je mađarski premijer Peter Mađar govoreći o uvođenju evra novinarima u Budimpešti, prenosi UA.news, pozivajući se na Blumberg.
Prema njegovim rečima, članstvo u evrozoni doprinelo bi stabilnosti cena i donelo koristi privredi, uključujući niže troškove stambenih kredita. Izjava je usledila nakon predstavljanja predloga budžeta za 2027. godinu. Forinta je nakon tih poruka nadoknadila deo dnevnih gubitaka.
Uslovi do 2030, moguće uvođenje 2032. godine
Mađarski ministar finansija Andraš Karman rekao je Rojtersu da bi evro mogao da bude uveden 2032. godine, pod uslovom da budžetski deficit do 2030. padne ispod tri odsto BDP-a. To je jedan od kriterijuma iz Mastrihtskog ugovora, ali 2032. još nije zvanično utvrđen rok za prelazak na zajedničku valutu. Analitičari očekuju da bi Mađarska mogla da uđe u evrozonu 2032. ili 2033. godine.
Budžetski plan predviđa smanjenje deficita sa očekivanih 7,5 odsto BDP-a ove godine na 4,9 odsto u 2027. Karman je upozorio da ulazak u kursni mehanizam ERM II treba pažljivo tempirati. Cilj je da se proces pokrene što pre, ali i da boravak u tom mehanizmu bude što kraći, uz ispunjavanje svih propisanih uslova. ERM II je obavezna etapa na putu ka evru. Zemlja mora da provede najmanje dve godine u tom mehanizmu bez ozbiljnih kursnih tenzija i devalvacije valute u odnosu na evro. Pored stabilnosti kursa, procenjuju se inflacija, stanje javnih finansija, dugoročne kamatne stope i usklađenost zakonodavstva.
Politička odluka, dakle, nije dovoljna. Brzina uvođenja evra zavisiće od toga koliko brzo Mađarska bude mogla da ispuni sve potrebne kriterijume.
Hrvatska i Bugarska - inflacija i otpor javnosti
Hrvatska je uvela evro 1. januara 2023. godine, postavši 20. članica evrozone. Prethodno je, 10. jula 2020, ušla u ERM II. Evropska komisija je 2022. ocenila da Hrvatska ispunjava sva četiri kriterijuma konvergencije, ali su pojedini pokazatelji bili blizu dozvoljenih granica. Prosečna inflacija u 12 meseci do aprila 2022. iznosila je 4,7 odsto, dok je referentna vrednost bila 4,9 odsto. Budžetski deficit je 2021. iznosio 2,9 odsto BDP-a, tek ispod granice od tri odsto. Javni dug bio je znatno iznad referentnih 60 odsto BDP-a i iznosio je 79,8 odsto u 2021. godini, ali je njegovo smanjenje doprinelo pozitivnoj oceni.
Na hrvatsku ekonomiju prethodno su uticale i pandemija i razorni zemljotresi u Zagrebu i Petrinji 2020. godine. Jedan od najvećih izazova bila su očekivanja građana u vezi sa cenama. Evropska centralna banka istakla je da je Hrvatska prva zemlja koja je uvela evro u uslovima visoke inflacije.
Potrošači su strahovali od zaokruživanja cena i neopravdanih poskupljenja. U januaru 2023. mesečna inflacija iznosila je 0,3 odsto, dok se cene oko 65 odsto proizvoda u velikim trgovinskim lancima nisu promenile nakon prelaska na evro. Kuna je zamenjena po fiksnom kursu od 7,5345 kuna za evro, a od 15. januara 2023. prestala je da bude zakonsko sredstvo plaćanja.
PREPORUKA
Stižu li novi udari na džepove građana? Uzelac objasnio šta nas čeka
vest
Čeka nas zabrana plaćanja gotovinom? Evo kakva se to nova pravila spremaju sledeće godine
vodic
Šta Srbi rade sa viškom para? Evo gde čuvaju evre za crne dane i da li ulažu u nešto
vest
Bugarska je evro uvela 1. januara 2026. godine, postavši 21. članica evrozone. Njen put obeležili su problemi sa inflacijom, ali i snažan otpor dela javnosti. U proceni iz 2022. prosečna inflacija u Bugarskoj iznosila je 5,9 odsto, iznad tadašnje referentne vrednosti od 4,9 odsto. Zbog toga prvobitno planirani rok za uvođenje evra 2024. godine nije ostvaren.
Protivljenje javnosti ostalo je značajna prepreka. Prema istraživanju Evrobarometra iz maja 2025, 50 odsto građana bilo je protiv uvođenja evra, u odnosu na 46 odsto šest meseci ranije. U Sofiji su održavani protesti zbog straha od poskupljenja i gubitka nacionalne valute.
Predsednik Rumen Radev pokušao je da zaustavi proces predlogom za održavanje referenduma, ali taj pokušaj nije uspeo. Prema podacima Evropske centralne banke, inflacija je nastavila da usporava: sa 3,5 odsto u decembru 2025. pala je na 2,3 odsto u januaru, a zatim na 2,1 odsto u februaru 2026. godine. Ipak, cene su u januaru porasle za 0,6 odsto u odnosu na prethodni mesec, uz izraženiji rast cena usluga.
Kako bi građani lakše pratili promene, trgovci su morali da ističu cene i u levima i u evrima tokom prelaznog perioda, od avgusta 2025. do avgusta 2026. godine.
Šta Mađarska može da nauči iz ovih iskustava?
Mađarska se u proces uključuje sa drugačijim ekonomskim okolnostima nego Hrvatska i Bugarska. Zamenik guvernera Mađarske narodne banke Zoltan Kurali upozorio je da bi zbog slobodno plivajućeg kursa forinte centralnoj banci moglo biti teže da obezbedi stabilnost valute nego što je to bio slučaj u Hrvatskoj i Bugarskoj.
Prema predstavljenom planu, Mađarska bi u ERM II mogla da uđe 2029. godine, odluku o prelasku na evro donese 2031, a zajedničku valutu uvede 1. januara 2032. godine. Međutim, put do tog cilja zavisiće od javnih finansija. Uz očekivani deficit od 7,5 odsto BDP-a, javni dug bi ove godine mogao da dostigne 77,5 odsto BDP-a. Mađarska je od jula 2024. i pod procedurom Evropske unije zbog prekomernog deficita.
Iskustva dve poslednje članice evrozone pokazuju da je za uspešan prelazak potrebno više od političke odluke i ispunjavanja formalnih kriterijuma. Mađarsku čekaju smanjenje deficita, očuvanje stabilnosti valute i rešavanje pitanja poverenja građana u promenu koja direktno utiče na njihove svakodnevne troškove.
Ostavi komentar