Stižu li novi udari na džepove građana? Uzelac objasnio šta nas čeka

Globalna ekonomija suočava se sa novim izazovima, a odnos evra i dolara otvara brojna pitanja o budućnosti tržišta i finansijskoj stabilnosti.

Slabljenje evra prema dolaru samo je jedan od znakova dubljih potresa u svetskoj ekonomiji. Usporavanje evropske privrede, energetska neizvesnost i borba za kontrolu nad trgovinom i proizvodnjom sve više utiču na finansijska tržišta, a posledice osećaju i građani.

Kako je za Radio Beograd ocenio Dušan Uzelac, osnivač portala Kamatica, iza ovih promena ne stoji samo monetarna politika već i borba za profit, energente i uslove pod kojima će se odvijati globalna trgovina.

- Globalna ekonomija je na jednom ispitu i to je evidentno u poslednjih nekoliko godina. Ratovi se vode oko profita i trgovine, oko toga ko će kome prodavati energente, po kojoj ceni i pod kojim uslovima. Kada ne mogu da se dogovore, onda se sukobljavaju, a posledice se prenose na ekonomiju, finansije i, konačno, na monetarna tržišta - istakao je Uzelac.

Evropa pod pritiskom, evro gubi snagu

Slabljenje evropske valute, kako objašnjava Uzelac, ne može se posmatrati izdvojeno od ukupnog stanja evropske ekonomije. Energetski pritisci nakon početka rata u Ukrajini, usporavanje privredne aktivnosti i smanjena potrošnja stvaraju okruženje u kojem je sve teže održati stabilan ekonomski rast.

Problem je, prema njegovim rečima, i u granicama ekonomskog modela zasnovanog na stalnom rastu potrošnje. Kada potrošnja oslabi, posledice se osećaju u privredi, investicijama i poslovanju kompanija, dok se mogućnosti za sprovođenje delotvornih ekonomskih politika dodatno sužavaju.

- Kapitalizam zavisi od potrošnje. Kada se sudarite sa granicom te potrošnje, suočavate se sa slabljenjem privrede i padom potrošnje. Sve je to jedna korpa kompleksnih situacija koje smanjuju prostor da se sprovede i održi bilo kakva smislena politika - ocenio je Uzelac.

Evropa se, istovremeno, suočava sa ekonomskom stagnacijom, fiskalnim izazovima i političkim tenzijama. Sve to otvara pitanje njenog položaja na globalnom tržištu i sposobnosti da odgovori na konkurenciju velikih svetskih ekonomija.



Proizvodnja otišla u Aziju, profit više nije zagarantovan

Jedan od ključnih problema evropske, ali i šire zapadne ekonomije, Uzelac vidi u modelu poslovanja prema kojem su kompanije zadržavale brendove i prodajne kanale, dok su proizvodnju premeštale u Aziju, gde su troškovi bili niži.

Takav model decenijama je donosio velike profite, ali se globalni odnosi menjaju. Azijske ekonomije više nisu samo proizvodne baze za zapadne kompanije, već sve češće razvijaju sopstvene proizvode i brendove, nudeći ih po konkurentnijim cenama.

- Oni su zadržali brend i kanale prodaje, a proizvodnju prebacili u Aziju. Međutim, sada Azija uzvraća udarac i nudi te proizvode daleko povoljnije. Oni koji su svoje privrede zasnovali na tome da samo ubiraju kajmak, gube tu bitku - rekao je Uzelac.

Prema njegovoj oceni, proizvodni kapaciteti odavno su se u velikoj meri preselili u Aziju, dok je povratak proizvodnje u Evropu složen i dugotrajan proces. U takvim okolnostima, kompanije koje se oslanjaju prvenstveno na ime i distribuciju sve teže održavaju konkurentnost. Dodatni problem predstavlja način na koji političari odgovaraju na ekonomske izazove. Umesto dugoročnih rešenja, često se, smatra Uzelac, pribegava populističkim obećanjima, čiji se troškovi na kraju prelivaju na građane i njihove kućne budžete.

Zašto je američka ekonomija u prednosti?

Razlike u ekonomskom položaju SAD i Evrope odražavaju se i na odnos dolara i evra. Uzelac ukazuje na to da američki sistem ima prednost u sposobnosti da koordinira ekonomsku politiku i podstiče inovacije, dok Evropska unija mora da usklađuje interese brojnih država sa različitim ekonomskim prioritetima.

- Amerika ima sistem koji propagira inovacije. Ne zato što su oni pametniji, već zato što imaju sistem koji podstiče takav razvoj. Evropa je, s druge strane, opterećena birokratijom i administracijom, što u dinamičnom privrednom okruženju otežava postizanje rezultata - naveo je Uzelac.

Američka centralna banka, Federalne rezerve (FED), deluje u okviru jedinstvene države i ekonomskog sistema, dok Evropska centralna banka mora da vodi računa o različitim interesima članica evrozone. U takvim okolnostima, sprovođenje zajedničke monetarne politike postaje znatno složenije. To ne znači nužno da je politika Evropske centralne banke nestručna, već da je njen manevarski prostor ograničeniji.

Različite potrebe evropskih privreda otežavaju donošenje odluka koje bi istovremeno odgovarale svim članicama.

PREPORUKA

Zašto skaču prinosi na obveznice i ko će na kraju platiti ceh?

analiza

Iranska valuta tone rekordnom brzinom - Dolar dostigao istorijski maksimum

vest

Trampov lik na američkom novcu prvi put posle 100 godina - Kovanice od 1 dolara planule za nekoliko sati

vest

Šta slabljenje evra znači za Srbiju?

S obzirom na to da je kurs dinara tesno povezan sa evrom, kretanja evropske valute važna su i za domaću ekonomiju. Ipak, Uzelac smatra da samo slabljenje evra ne znači automatski i ozbiljan poremećaj kursa dinara. Na domaće tržište utiču i sezonske potrebe za energentima, koji se značajnim delom plaćaju u dolarima i drugim stranim valutama. Kada je potrebno obezbediti dodatna sredstva za takva plaćanja, javlja se pritisak na devizno tržište.

Ipak, Narodna banka Srbije raspolaže mehanizmima kojima može da ublažava oscilacije, a osnovni cilj njene politike jeste dugoročna stabilnost kursa.

- Cilj nije da nam dinar vredi više ili manje, već da bude stabilan na duži rok. To razrešava probleme i privredi i građanima - istakao je Uzelac.

On, međutim, upozorava da se ekonomska neizvesnost ne prenosi isključivo kroz devizni kurs. Na poslovanje kompanija i odluke potrošača utiču i društvene prilike, promena poverenja i spremnost građana da troše. U današnjem svetu, u kojem se informacije i tržišne reakcije šire gotovo trenutno, posledice pogrešne poslovne odluke mogu biti veoma brze.

Uzelac zbog toga ne očekuje da će svaka promena na međunarodnim tržištima automatski izazvati ozbiljne poremećaje u Srbiji, ali ukazuje na to da je teško predvideti sve posledice kada su globalna dešavanja toliko promenljiva.



Uvoz, izvoz i pitanje domaće proizvodnje

Uticaj promena odnosa evra i dolara na srpsku privredu zavisi od strukture poslovanja pojedinačnih kompanija. Slabija valuta može odgovarati određenim izvoznicima, dok uvoznicima može povećati troškove nabavke, u zavisnosti od valute u kojoj posluju i ugovaraju svoje obaveze. Uzelac smatra da bi za Srbiju bilo važno da smanji preveliku zavisnost od uvoza i razvija sopstvene proizvodne kapacitete.

Prema njegovim rečima, činjenica da se roba proizvodi u Srbiji ne znači nužno da najveći deo zarade ostaje u domaćoj ekonomiji. Ukoliko su proizvodnja, brend i prodajni kanali pod kontrolom stranih kompanija, najveći deo profita može završiti izvan zemlje.

-Najbolje prolaze oni koji efikasno proizvode i posluju kod nas, a pritom imaju kompletan ciklus, od proizvodnje do prodaje. To znači da su vlasnici svog brenda i da kontrolišu način na koji plasiraju proizvode - naglasio je Uzelac.

Posebno je važno, dodaje, sagledati strukturu uvoza, u kojoj energenti imaju značajnu ulogu, dok rezultati izvoza u velikoj meri zavise od sposobnosti pojedinačnih preduzetnika i kompanija da se izbore na međunarodnom tržištu.

Euribor i krediti: šta građani mogu da očekuju?

Za građane koji otplaćuju kredite vezane za euribor, kretanja na finansijskim tržištima imaju neposredniji značaj. Euribor predstavlja referentnu kamatnu stopu koja se koristi za obračun promenljivih kamata na brojne kredite u evrima. Njegov rast može da dovede do povećanja kamatnih troškova i mesečnih rata, u skladu sa uslovima konkretnog ugovora.

Uzelac podseća da postoje mehanizmi koji mogu da ublaže naglo prenošenje promena referentnih stopa na građane, pa savetuje da se ne opterećuju svakodnevnim praćenjem pokazatelja na koje nemaju direktan uticaj.

- Ako euribor raste, poskupljuju i krediti. Ali suludo je pratiti euribor ako nemamo mogućnost da utičemo na njega. Važno je razumeti da u perspektivi troškovi mogu nastaviti da rastu i da tome treba prilagoditi lične finansije - poručio je Uzelac.

Umesto pokušaja da se predvidi svaki sledeći potez centralnih banaka, građanima savetuje da razmišljaju o sopstvenoj finansijskoj otpornosti i mogućnostima povećanja prihoda.To, kako objašnjava, ne znači da bi rešenje trebalo da bude neprestano smanjivanje potrošnje. Preterana štednja bez plana za očuvanje prihoda može dodatno da ograniči svakodnevni život, zbog čega je važno pronaći održiv način upravljanja novcem.



Zašto je sve teže predvideti kurs evra i dolara?

Uzelac smatra da su prognoze o budućem odnosu evra i dolara postale posebno nepouzdane zbog nepredvidivosti političkih odluka i njihovog neposrednog uticaja na finansijska tržišta.U takvom okruženju, jedna javna objava ili politička najava može izazvati snažne tržišne reakcije, iako stvarni dogovori i interesi koji stoje iza pojedinih odluka često nisu dostupni javnosti.

- Danas sva predviđanja gube smisao jer su mnoge javne politike i pravci zdravorazumskog funkcionisanja ekonomije stavljeni van snage. Jednim tvitom mogu da se pomere tržišta za trilione dolara. Ja ne znam šta će ko objaviti niti kako će se ko dogovoriti - ocenio je Uzelac.

Prema njegovim rečima, problem je i u tome što se ekonomske odluke često donose u kontekstu političkih i korporativnih interesa, dok građani uglavnom osećaju njihove posledice kroz cene energenata, troškove života i dostupnost proizvoda.Uzelac dovodi u pitanje i sposobnost savremene ekonomske nauke da ponudi odgovore koji će biti prihvaćeni u političkoj praksi.

Protesti u evropskim državama, nezadovoljstvo građana i bojkot trgovinskih lanaca, prema njegovom tumačenju, ukazuju na sve veći jaz između očekivanja stanovništva i rezultata postojećeg ekonomskog sistema.

- Ekonomisti danas predlažu promene, ali ih često niko ne čuje. Kapitalizam nema sluha za pravo i pravdu, već samo za profit. I posredno, zbog toga smo tu gde jesmo - zaključio je Uzelac.

U takvim okolnostima, budućnost evra i dolara neće zavisiti samo od odluka centralnih banaka i kamatnih stopa, već i od šireg razvoja globalne ekonomije, energetskih odnosa, trgovinskih sukoba i političke stabilnosti. Za Srbiju će, uz praćenje tih kretanja, posebno važni ostati stabilnost dinara, konkurentnost domaće privrede i sposobnost građana da se prilagode promenljivim troškovima života.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama uslova korišćenja portala kamatica.com i Zakonom o javnom informisanju i medijima.