Kraj ere „jeftinog novca“ - Investitori traže veće prinose, države se sve skuplje zadužuju
Svetsko tržište obveznica šalje sve glasnije upozorenje vladama: era jeftinog novca je završena, a države će za nova zaduživanja morati da plaćaju sve skuplju cenu. Investitori traže veće prinose zbog inflacije, visokih kamatnih stopa i rastućih budžetskih deficita, dok posebnu pažnju privlači situacija u SAD.
Kako piše Nova ekonomija, investitori danas zahtevaju veću premiju za rizik jer strahuju da će inflacija umanjiti vrednost njihovog novca, ali i da bi države sa velikim dugovima mogle imati sve veće probleme sa finansiranjem. Posebno zabrinjava američki dug, koji je dostigao oko 40 biliona dolara. Nova zaduživanja po višim kamatama koriste se i za refinansiranje starih dugova, dok pokušaji da se pritisku na tržište odgovori otkupom dugoročnih obveznica nisu dali očekivane rezultate.
Tržište disciplinuje vlast
Profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić ocenjuje da tržište obveznica predstavlja jedan od poslednjih mehanizama koji može da natera vlade da promene lošu monetarnu i fiskalnu politiku - tako što poskupljuje zaduživanje.
Prema njegovim rečima, period niskih i negativnih kamatnih stopa definitivno je iza nas. Dugovi koji su nagomilani prethodnih godina sada dolaze na naplatu, dok investitori postaju sve zahtevniji.
Sličan stav ima i Nenad Gujaničić, glavni broker Momentum sekjuritisa. Prinos na 30-godišnje američke državne obveznice trenutno je oko 5,2 odsto, dok su japanske 30-godišnje obveznice prešle četiri odsto, što je nivo nezabeležen decenijama.
Problem dodatno komplikuje ogroman rast ulaganja u veštačku inteligenciju. Kompanije za razvoj AI infrastrukture sve više koriste zaduživanje, čime se takmiče sa državama za kapital. Investitori zato biraju gde će dobiti veći prinos, a državne obveznice više nisu automatski najprivlačnija opcija.
PREPORUKA
Slovenci se zadužili u kineskom juanu, izdali obveznice vredne pola milijarde evra
vest
Prinos na obveznice preko 5 odsto mogao bi da potrese američke berze
vest
Japan može da bude novi problem
Svetsko finansijsko tržište funkcioniše kao povezan sistem. Japan je jedan od najvećih vlasnika američkog državnog duga, pa bi eventualna odluka da proda deo tih obveznica mogla dodatno da pritisne prinose u SAD i izazove lančane posledice širom sveta.
Đukić upozorava da je prerano govoriti o velikoj finansijskoj katastrofi ili masovnoj dedolarizaciji, ali smatra da je trenutna situacija ozbiljno upozorenje. Posebno će biti važno šta će se dešavati u SAD pred novembarske međuizbore. U najgorem scenariju, ukoliko inflacija ponovo izmakne kontroli, centralne banke bi mogle biti primorane na naglo povećanje kamata, slično potezu koji je početkom osamdesetih preduzeo Pol Volker. Takav potez bi mogao da obuzda inflaciju, ali i da izazove duboku recesiju.
Šta to znači za Srbiju?
Rast kamata na globalnom tržištu direktno pogađa i Srbiju. Kada države širom sveta moraju da nude veće prinose kako bi privukle investitore, skuplje postaje i refinansiranje postojećih dugova.
Đukić upozorava da će se Srbija ubuduće zaduživati po znatno višim stopama nego ranije, kada su kamate za rokove od pet do deset godina bile oko četiri do pet odsto.Drugim rečima - vreme jeftinog zaduživanja je prošlo, a borba država i kompanija za kapital tek počinje.
Ostavi komentar