Čak i kada je u pitanju plata, 46 odsto kaže da bi prihvatio nižu zaradu u firmi koja neguje prave vrednosti
Većina srednjoškolaca u Srbiji planira da nastavi obrazovanje i upiše željeni fakultet ili višu školu (67 odsto), dok mali procenat razmišlja o zapošljavanju, razvoju privatnog posla ili dodatnim kursevima. Ovo ukazuje na snažnu orijentaciju ka visokom obrazovanju kao osnovi za buduću karijeru, pokazalo je istraživanje, koje je „Startuj Infostud” sproveo krajem prošle godine među 1.805 mladih. Cilj istraživanja je bio da se stekne dublji uvid u njihove stavove i iskustva na tržištu rada u vezi sa pronalaskom posla i očekivanjima od poslodavaca. Rezultati ukazuju na značajne promene koje generacija zed donosi u poslovno okruženje, ali i na izazove sa kojima se suočava na početku karijere.
Kako je anketa pokazala, zadovoljstvo trenutnim znanjem varira – oko dve trećine mladih smatra da ima adekvatna znanja o željenom poslu i karijeri, međutim, mnogi su nezadovoljni pripremom za tržište rada, prilikama za zapošljavanje.
Anketirani koji su zaposleni bolje razumeju radne zadatke i očekivanja poslodavaca zahvaljujući stečenom iskustvu.
Na pitanje koliko sistem pomaže mladima, istraživanja pokazuju ozbiljne izazove u tranziciji iz obrazovanja u poslovni svet. Velika većina mladih smatra ovaj prelaz stresnim, dok više od polovine nije zadovoljno podrškom sistema i obrazovnih institucija.
Žene i stariji ispitanici u grupi od 20 do 28 godina ovaj proces doživljavaju kao stresniji i manje su zadovoljni podrškom, što može ukazivati na veće pritiske sa kojima se suočavaju. Glavni izvori stresa su neodlučnost pri izboru zanimanja i nedostatak organizacionih veština. Srednjoškolci su posebno zabrinuti zbog upisa željenog fakulteta, dok zaposleni ističu stres zbog izbora karijere.
Nezadovoljstvo podrškom proizlazi iz nedostatka poslovnih veština, poteškoća u pronalaženju zaposlenja i nedovoljne finansijske nadoknade za početna radna iskustva. Rešenja se prepoznaju u jačanju saradnje sa obrazovnim institucijama, razvoju obuka i prilika za zapošljavanje bez prethodnog iskustva, kao i pružanju adekvatne podrške mladima.
Upitani šta mladi očekuju od poslodavaca, a šta poslodavci od njih, istraživanje pokazuje da su mladima najvažniji faktori na poslu finansijska sigurnost, dobri međuljudski odnosi, stabilnost radnog mesta i benefiti u skladu sa učinkom. Takođe, značajnu pažnju pridaju broju slobodnih dana i ličnom zadovoljstvu poslom.
Sa druge strane, poslodavci najviše cene odgovornost, pouzdanost, izvršavanje zadataka na vreme, poštovanje pravila i procedura, kao i sposobnost za timski rad.
Zanimljivo je da je većina mladih spremna da uloži dodatni trud ako poslodavci pokažu da ih cene, što ukazuje na važnost međusobnog razumevanja i prilagođavanja. Mladi žele poslodavce koji prepoznaju njihove vrednosti, dok poslodavci očekuju posvećenost i disciplinu.
Koliko su mladi pažljivi pri izboru poslodavca? Veliki procenat mladih ne bi radio u kompanijama gde postoji nesklad između promovisanog imidža i realnih uslova rada. Čak i kada je u pitanju plata, 46 odsto kaže da bi prihvatio nižu zaradu u kompanijama koje neguju prave vrednosti, dok se deo ispitanika još uvek ne može odlučiti po ovom pitanju.
Ključni faktori koji utiču na atraktivnost poslodavaca su dobar odnos prema zaposlenima, mogućnosti za napredovanje i finansijski uslovi. Vrednosti koje mladi najviše cene su poštovanje i dobrobit zaposlenih, pri čemu mlađi ispitanici više cene poslodavce koji se fokusiraju na društvenu odgovornost, ekološke inicijative i dugoročnu stabilnost, dok stariji i žene stavljaju veći naglasak na stručnost i profesionalni razvoj.
Većina mladih optimistično gleda na svoju buduću karijeru, ali pojedini izražavaju zabrinutost zbog izazova sa kojima se suočavaju. Glavni strahovi odnose se na pronalaženje posla u struci, neizvesnu budućnost, manjak prilika za početnike i prisustvo nepotizma. Ove bojazni ukazuju na strukturne probleme na tržištu rada. Dok su mlađi ispitanici skloni optimizmu, stariji između 24 i 28 godina često su realističniji, ponekad i pesimističniji, što može biti posledica njihovih neprijatnih iskustava sa zapošljavanjem.
Mladi najčešće biraju karijeru u srednjim i velikim kompanijama, dok su manje zainteresovani za rad u mikro ili malim firmama, startapima i državnim institucijama. Najpoželjnije oblasti rada uključuju IT, marketing i ekonomiju i menadžment. Žene preferiraju srednje kompanije, muškarci pokazuju veću sklonost ka startapima, dok stariji ispitanici više naginju malim firmama, ističe Miloš Turinski, pi-ar menadžer „Infostuda”.
Ostavi komentar