Iako od malinarstva živi oko pola miliona ljudi, Srbija je sa nekadašnjih 24.000 hektara pala na oko 8.000, dok proizvođači upozoravaju na uvoz, nestabilno tržište i pad proizvodnje, ali i mogućnost oporavka kroz veći ovogodišnji rod.
Za desetak dana u Srbiji počinje berba maline, kulture od koje direktno ili indirektno živi oko pola miliona ljudi. Iako je reč o jednom od najvažnijih poljoprivrednih proizvoda u zemlji, otkupna cena još uvek nije zvanično objavljena.
Ono što je već izvesno jeste da Srbija više nije lider u proizvodnji maline. Sa nekadašnjih oko 24.000 hektara, površine pod zasadima smanjene su na približno 8.000 hektara. U međuvremenu, primat su preuzele Poljska i Ukrajina, dok srpska malina, koja je godinama bila prisutna u najvećim trgovinskim lancima širom Evrope i sveta, postepeno gubi svoje pozicije na međunarodnom tržištu.
Domaći proizvođači očekuju da će ovogodišnji rod iznositi oko 15.000 tona, dok se u ranijim godinama proizvodnja kretala i do 100.000 tona.
- Pripremamo se polako, rade se podvezivanja, obezbeđuje se sve što je potrebno za dolazak radnika i berbu. Još uvek živimo u neizvesnosti, ne znamo ni otkupnu cenu, ni dnevnice, ni uslove… Sve je još uvek znak pitanja, ali biće pristojne dnevnice. Malinjaci su desetkovani jer se prethodnih godina nije znala ni otkupna cena ni drugi uslovi proizvodnje, pa su ljudi jednostavno napustili zasade, mnogi su otišli da rade u inostranstvo - kaže Vlade Stanković iz sela Mirosaljci, koji malinu gaji na nekoliko hektara.
PREPORUKA
Tek što se oporavio od velikih gubitaka, Damira sačekala nova noćna mora - U pitanju su milioni
vest
Rekordno nizak rod malina u Srbiji - Voćari ne pamte kad je ovako bilo
vest
Ulaganje od 1.000 evra može doneti i do 3.500 evra mesečno, ali ključ je u jednom potezu
vodic
On dodaje da su u prethodnim godinama proizvođači više puta ostajali bez jasnih informacija, što je dovelo do gašenja dela proizvodnje.
Uvoz i tržišni pritisci
Prema rečima proizvođača, poslednjih godina na tržištu se pojavljuju velike količine maline iz uvoza, pre svega iz Poljske i Ukrajine, koje se mešaju sa domaćim proizvodom. Navodi se i da su u pojedinim evropskim zemljama, poput Nemačke i Francuske, otkrivene pošiljke sa neispravnim ili zaraženim malinama, što je dodatno uticalo na reputaciju tržišta.
- Od 1970. godine malina se u ovim krajevima gaji u Arilju, Kosjeriću, Ivanjici, Valjevu i drugim mestima. Protesti proizvođača traju decenijama - 1987, 1993, 2002, 2015, 2018. godine - zbog nezadovoljstva i nerešenih problema u sektoru. Proizvodnja se urušava. Što se tiče priča o bolestima i hemikalijama, odgovorno tvrdim da u srpskoj malini, koja je proizvedena ovde, toga nema. Problem je u uvozu iz različitih zemalja, a inspekcijske službe ne uspevaju da isprate sav promet koji dolazi u hladnjače - navodi Stanković.
On dodaje da bi rešenje bilo u strožoj kontroli i odgovornosti svih učesnika u lancu, kako bi se zaštitila domaća proizvodnja i tržište.
U Arilju i okolini gotovo svako domaćinstvo ima veze sa malinarstvom - bilo kroz proizvodnju, berbu ili rad u hladnjačama. Ipak, sve je više napuštenih kuća i sela koja se prazne.
- Nisam neko ko razmišlja negativno. Ako bi se u proizvodnju uložila direktna sredstva u primarne proizvođače, ovde bi sve procvetalo. U Arilju, Kosjeriću, Ivanjici i Požegi zapošljavaju se hiljade ljudi tokom berbe. To ljudima omogućava egzistenciju - da plate račune, školuju decu i prežive godinu - ističe Stanković.
On dodaje da bi sektor mogao da bude još snažniji kada bi se stabilizovali uslovi proizvodnje i tržišta.
Pad proizvodnje
Trenutno stanje u malinjacima ocenjuje se kao stabilnije nego prethodne godine, a kondiciono stanje zasada je bolje, što otvara mogućnost za veći rod. Procene govore da bi ovogodišnja proizvodnja mogla biti veća za 30 do 40 odsto u odnosu na prethodnu sezonu.
Srbija je, nakon dugog perioda liderske pozicije, pala na treće mesto u svetu po izvozu maline. Vrhunac proizvodnje dostignut je 2021. godine, nakon čega je usledio pad. Iako sektor i dalje ima veliki značaj za domaću poljoprivredu i izvoz, proizvođači upozoravaju da je neophodno sistemsko rešavanje problema kako bi se povratila nekadašnja pozicija na svetskom tržištu, piše Ozonpress.
Ostavi komentar