Kesten gljiva sve češće privlači pažnju uzgajivača i ljubitelja prirodne hrane u regionu, a u Srbiji je, prema navodima proizvođača trenutno gotovo jedinstvena u komercijalnoj proizvodnji.
Ova gljiva, poznata i kao „chestnut mushroom”, prepoznatljiva je po kestenjasto-smeđoj boji i orašastom ukusu, a prirodno raste na listopadnom drveću poput bukve i hrasta. Iako se može naći u šumama i parkovima, stručnjaci upozoravaju da se ne preporučuje nestručno branje zbog sličnosti sa drugim vrstama roda Pholiota.
Ukus joj je slatkasto-orašast, blaži od šitake pečurke, i veoma specifičan. Najbolja je za gulaše, rižoto i paste. U prirodnim uslovima ova gljiva se javlja u jesen, dok se u kontrolisanom uzgoju proizvodni ciklus može prilagoditi tokom godine.
Proces uključuje dužu fazu prerastanja supstrata (oko dva meseca), zatim period tzv. „hladnog šoka” na temperaturi od 10 do 15°C, nakon čega dolazi do plodonošenja na optimalnih 15 do 20°C. Stručnjaci ističu da je uzgoj kesten gljive srednje zahtevnosti - teži od bukovače, ali jednostavniji od nekih divljih vrsta.
Najčešće se gaji na sterilizovanoj piljevini tvrdog drveta uz dodatak hranljivih supstrata, a prinos dolazi u nekoliko talasa. Pored kulinarske vrednosti, Pholiota adiposa se u naučnoj literaturi povezuje i sa visokim sadržajem proteina, vlakana i minerala, kao i prisustvom beta-glukana, koji se ispituju zbog potencijalnog imunološkog i protivupalnog dejstva. Međutim, sveža gljiva ima kratak rok trajanja i to tri do četiri dana u rashlađenim uslovima, što predstavlja izazov za komercijalnu distribuciju i plasman na tržište.
PREPORUKA
Delikates i dobra zarada - Cena ide i do 3.000 dinara za kilogram, a u Srbiji se retko gaji
savet
Sa fakulteta pravo u rasadnik - Đorđe iz Šajkaša širi porodični biznis, u planu i garden centar
vodic
Ljudi poludeli za nemačkom metodom sadnje paprika - Bez kopanja, a prinos udvostručen
vest
Početna ulaganja za mali uzgoj, koji se najčešće organizuje u podrumima, garažama ili adaptiranim prostorijama, kreću se od oko 1.000 do 3.000 evra. Ovaj iznos obuhvata osnovnu opremu za kontrolu temperature i vlažnosti, ventilaciju, police, kao i početne količine supstrata i micelija. Srednji komercijalni sistemi, sa stabilnijom proizvodnjom, mogu zahtevati ulaganja od 3.000 do 10.000 evra i više, u zavisnosti od nivoa automatizacije i kapaciteta.
Na tržištu, cena ovih gljiva kreće se u rasponu od četiri do 10 evra po kilogramu, u zavisnosti od kvaliteta, načina plasmana i kanala prodaje. U praksi, mali proizvođači sa stabilnim sistemom mogu ostvariti mesečnu proizvodnju od 100 do 150 kilograma, što donosi prihod od oko 400 do 1.500 evra mesečno. Kod većih, organizovanijih sistema sa 300 do 500 kilograma mesečne proizvodnje, prihodi mogu dostići i 3.500 evra.
Ostavi komentar