Nemački Institut za ekonomska istraživanja IFO očekuje da će se Nemačka suočiti sa recesijom i inflacijom i smanjio je svoju prognozu ekonomskog rasta te zemlje, tako da za ovu godinu predviđa rast od samo 1,6 odsto
IFO u narednoj godini predviđa smanjenje privrednog rasta za 0,3 odsto.
Ulazimo u zimsku recesiju, kaže šef odeljenja za prognoze u IFO Timo Folmershauzer, saopštio je IFO.
Očekuje se da će inflacija ove godine u proseku iznositi 8,1 odsto, a sledeće 9,3 odsto.
„Smanjenje isporuke gasa iz Rusije tokom leta i usled toga drastično povećanje cena prave pustoš kada je reč o ekonomskom oporavku nakon koronavirusa. Ne očekujemo povratak u normalu do 2024. godine, sa rastom od 1,8 odsto i inflacijom od 2,5 odsto”, rekao je on.
U poređenju sa junom, IFO je značajno snizio prognozu rasta za 2023. za 4,0 procentnih poena i naglo povećao prognozu inflacije za 6,0 procentnih poena.
„Ovo su neobično velike promene u tako kratkom vremenskom periodu”, dodao je Folmershauser.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Kako je navedeno, snabdevači energentima će značajno prilagođavati cene električne energije i gasa u svetlu visokih troškova nabavke, a posebno početkom 2023. godine.
To će povećati stopu inflacije na oko 11 odsto u prvom kvartalu, prenosi Tanjug.
Kao rezultat toga, realni prihodi domaćinstava će naglo pasti, a primetno i kupovna moć.
Treći vladin paket pomoći verovatno će donekle usporiti ovo opadanje, ali neće moći da ga nadoknadi, navode iz IFO-a.
„Gubitak kupovne moći meren padom realnih plata po glavi stanovnika, ove i sledeće godine za oko tri procenta, veći je nego u bilo kom trenutku otkada je sadašnji sistem nacionalnih računa uveden 1970. godine”, dodaje Folmershauzer.
Takođe, očekuje se da će porast cena postepeno slabiti tokom ostatka naredne godine.
Institut IFO pretpostavlja da će zimi biti dovoljno gasa i da bi cene energije zbog toga trebalo da prestanu da rastu. Ponovo bi trebalo da počnu da padaju najkasnije od proleća 2023. godine.
U Institutu IFO ne očekuju ozbiljne efekte na tržište rada. Navode da će se porast zaposlenosti samo privremeno usporiti.
Porast nezaposlenosti za 50.000 u narednoj godini uglavnom je posledica porasta broja nezaposlenih građana Ukrajine ovog leta, koji će se tek postepeno integrisati na tržište rada.
Ostavi komentar