Zvanični kurs Evra za dan 03.12.20. :: 117.5703 rsd
Tekst objavljen: 10.02.2014 11:59        


Propast Dafiment i Jugoskandik banke, pa onda i nestanak Beobanke, Jugobanke, Investbanke, Astra banke i Beogradske banke kod najvećeg dela populacije Srbije dovele su, iako tim događajima ima više od decenije, do nepoverenja u bankarski sektor sa kojim su se banke koje posluju u Srbiji godinama borile.

Nestaju banke: Ispala i Univerzal, neka se pripremi...

I taman kada smo dozvolili sebi da pomislimo da je scenario propadanja banaka kao kula od karata stvar prošlosti, događaji iz protekle dve godine primorali su nas da se setimo slika za koje smo mislili da smo ih zauvek ostavili u devedesetima.

Naime, za manje od dve godine četiri banke u Srbiji - Agrobanka, Razvojna banka Vojvodine, Privredna banka Beograd i Univerzal banka - zauvek su zatvorile vrata za klijente. I ne samo to, ostavile su nas da se pitamo koja je sledeća banka koja će staviti katanac na svoja vrata.

Da podsetimo, Agrobanka je prva od četiri banke koja je uz veliku pažnju javnosti otišla u stečaj. Pitanjem ko je i koliko kriv za krah te banke bave se nadležni organi i u ta pitanja nećemo sada ulaziti.

Ipak, možemo opravdano reći da "zasluge" za to što je propast ove banke snažno uzdrmala javnost i bankarski sektor imaju zakonodavac, Narodna banka Srbije (NBS), i država kao većinski vlasnik, naročito kada se ima u vidu koliko je podataka o netransparentnom poslovanju ove banke izbilo na površinu nakon što je, narodski rečeno, "pukla tikva".

Sledeće na spisku nestalih, Razvojna banka Vojvodine i Privredna banka Beograd, obe u većinskom državnom vlasništvu, propale su takođe „preko noći“ usled velikih gubitaka koji su nastali, pre svega, kao posledica kreditiranja bez pokrića.

Propast Univerzal banke, prve privatne banake kojoj je oduzeta dozvola za rad, dodatno postavlja pitanja o stabilnosti domaćih banka ali i tome koliko je novac građana Srbije u njima siguran.

Put vraćanja poverenja građana u bankarski sistem Srbije je zaista bio dug. Ovome je doprinela kako aktivnost samih banaka, tako i Agencija za osiguranje depozita, koja osigurava sve depozite do iznosa od 50.000 evra. Upravo je to osiguranje štedišama ove četiri banke i omogućilo da dođu do svog novca.



Naime, sem u slučaju Privredne banke Beograd, gde je država odlučila da podnese teret isplate depozita i preko 50.000 evra, svi deponenti ostalih banaka imaju rok od 3 godine od dana pokretanja stečajnog postupka, da podnosu zahtev za isplatu osiguranog iznosa u Poštanskoj štedionici, odnosno roku od 60 dana od dana pokretanja stečajnog postupka Privrednom sudu za potraživanja koja nisu osigurana.

Deponenti banaka u ovom slučaju su fizička lica (rezidenti i nerezidenti), preduzetnici (rezidenti), mikro pravna lica (rezidenti), mala pravna lica (rezidenti) i srednja pravna lica (rezidenti).

Zahtev za isplatu se podnosi uz ispravu koja dokazuje osnovanost potraživanja, što može biti ugovor o novčanom depozitu, ugovor o štednom ulogu, ugovor o bankarskom tekućem računu, štedna knjižica, kartica tekućeg dinarskog ili deviznog računa, rešenje o nasleđivanju, rešenje o starateljstvu, Izvod iz matične knjige rođenih (kojim se dokazuje pravo zakonskog zastupnika da raspolaže sredstvima - za roditelje maloletnih lica) ili drugi validan dokument na osnovu koga je deponent raspolagao sredstvima depozita u periodu pre donošenja rešenja NBS o oduzimanju dozvole za rad banci.

Iako će se i dalje postavljati pitanje zašto država kao većinski vlasnik tri od četiri banke i NBS kao zakonodavac nisu blagovremeno reagovale i sprečile ovakve događaje, odnosno umanjile štetu nanetu poreskim obveznicima, i više je nego utešno da su štediše u Srbiji ipak sigurne.

Isto tako, mađutim, treba napomenuti da su „sigurni“ i dužnici ove četiri banke.

Naime, zdrave aktive Agrobanke, Razvojne banke Vojvodine i Privredne banke Beograd spojena su sa Bankom Poštanska štedionica. Klijenti ovih banaka, fizička i pravna lica, koji su uredno izmirivali svoje obaveze po osnovu kredita stambenih, gotovinskih i drugih nastavljaju da ih otplaćuju Poštanskoj štedionici.



Oni korisnici kredita koji su registrovani kao dužnici pre propasti banaka, nastavljaju da ih otplaćuju banci u stečaju.

U slučaju Univerzal banke Poštanska štedionica je samo takozvana banka isplatilac osiguranih depozita, a krediti će se vraćati Univerzal banci u stečaju.

Ovo svakako nije kraj priče o propasti banaka. Nije tajna da ne posluju sve banke dobro i da se nekima ozbiljno drma tlo pod nogama.

Zvanični finansijski izveštaji bankarskog sektora iz 2012 godine su između ostalog, pokazali i gubitak od ukupno 27,9 milijardi dinara koji je iskazalo 10 banaka. Ovih dana će zvanični finansijski izveštaji za 2013. godinu pokazati koje su sledeće banke za koje možemo očekivati sličan scenario.

Možda će se, ipak, stvari preokrenuti ukoliko se u NBS prema bankarskom sektoru budu odnosili sa doktorskim stavom "Bolje sprečiti nego lečiti" čime će i poreski obveznici biti oslobođeni plaćanja tuđeg nemara. Podsetimo, račun samo za ove četiri banke već se procenjuje na oko 800 miliona evra.

1 komentar

  1. User image
    Djordje 13.02.2014 21:35

    Katastrofa, taje informacije, a posle ...
    Sta je sa kursom dinara ? Stedite u dinarima , dinar je stabilna valuta ? Na osnovu cega osni
    to pricaju. Pa ljudi moji sta je podloga stabilnosti kursa , ovde privreda ne radi, nema stranih investicija , samo su kraditi, po neka donacija, i pare nasih gastarbajtera.
    Pozz, Djordje

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
banke propale banke državne banke bankarski sektor bankarsko tržište Srbija agrobanka Privredna banka Beograd Razvojna banka Vojvodine univerzal banka

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana