Planirane brzine iznose do 160 km/h za putnički i oko 120 km/h za teretni saobraćaj, čime se ova deonica približava evropskim železničkim standardima.
Srbija je dobila zvanično obaveštenje o velikom infrastrukturnom projektu u Severnoj Makedoniji koji se odnosi na modernizaciju i izgradnju dvokolosečne brze pruge na Koridoru 10, čime se dodatno ubrzava formiranje železničke veze između Srbije i Grčke.
Obaveštenje je dostavljeno u skladu sa ESPOO konvencijom, koja reguliše prekogranične projekte, s obzirom na to da radovi počinju u neposrednoj blizini granice dve zemlje, kod prelaza Tabanovce. Projektom je predviđena potpuna transformacija postojeće pruge kroz Severnu Makedoniju u savremenu, dvokolosečnu i elektrifikovanu trasu dugu oko 195 kilometara.
Planirane brzine iznose do 160 km/h za putnički i oko 120 km/h za teretni saobraćaj, čime se ova deonica približava evropskim železničkim standardima. Poseban akcenat stavljen je na zahtevne inženjerske radove - planirana je izgradnja 19 novih tunela ukupne dužine oko 19 kilometara, dok će postojećih šest biti van upotrebe zbog neadekvatne trase i oštrih krivina.
Na pravcu između Skoplja i Đevđelije predviđena je i gradnja 59 dodatnih objekata, uključujući mostove, nadvožnjake i podvožnjake, kao i nova železnička veza sa aerodromom u Skoplju. Modernizacija makedonskog dela Koridora 10 direktno se nadovezuje na infrastrukturne projekte u Srbiji.
Za deonicu Beograd - Niš priprema se dokumentacija za izgradnju brze dvokolosečne pruge projektovane za brzine do 200 km/h, dok su radovi na delu Niš–Brestovac već u toku. Za nastavak ka Preševu izrađuje se projektno-tehnička dokumentacija.
PREPORUKA
Luksuzna tura vozom kroz Balkan - Ko su najčešći gosti i koliko košta?
vodic
Putovanja će biti jednostavnija - Jedna karta za voz važiće za celu Evropu
vodic
Finska dobija prvu železničku vezu sa Evropom - Put vozom od severa do Portugala postaje stvarnost
vodic
Dve države su ranije potpisale sporazume o saradnji kako bi obezbedile tehnički usklađenu i funkcionalnu vezu na granici, što je ključni preduslov za neometan međunarodni železnički saobraćaj. Stručnjaci ocenjuju da ovaj projekat ima strateški značaj jer predstavlja ključnu kariku u formiranju brze železničke magistrale između Beograda i Atine. Time bi se značajno skratilo vreme putovanja, ali i povećala konkurentnost železničkog transporta u odnosu na drumski.
Dodatni ekonomski efekat očekuje se kroz ubrzanje transporta robe iz grčkih luka Soluna i Pireja ka Srbiji i dalje ka centralnoj Evropi, što bi moglo dodatno ojačati logistički značaj regiona. Prema trenutnim procenama, kompletna brza železnička veza od Srbije preko Severne Makedonije do Grčke mogla bi da bude u funkciji do 2031. godine, čime bi jugoistočna Evropa dobila jednu od najvažnijih saobraćajnih arterija u narednim decenijama.
Ostavi komentar