Iako uljare još nisu izašle sa konkretnom ponudom, špekuliše se da će cena za ratare biti bolja nego prošle sezone
U Srbiji je u toku žetva suncokreta, a za proizvođače ove uljarice trenutno najvažnije pitanje jeste koliko će uljare biti spremne da plate za zrno novog roda. Ta informacija ništa manje nije važna ni za potrošače jer će od nje zavisiti i koliko će zejtin koštati već od jeseni, piše Politika.
Podsetimo, na preseku godine u oktobru uljare obično formiraju cenovnike na osnovu cene nabavke sirovine, koja čini oko 80 odsto udela u ukupnim troškovima. Ulje koje se trenutno prodaje u radnjama proizvedeno je od suncokreta iz prošlogodišnjeg otkupa. Cene u maloprodaji variraju od 170 do gotovo 200 dinara.
Kako se može videti u beogradskim prodavnicama, jeftiniji je zejtin privatnih trgovačkih marki, a pojedini trgovci su zbog uredbe o ograničavanju marži korigovali cenovnike za nekoliko dinara. Nagoveštaji s produktne berze, ali i dešavanja na otkupnom tržištu ukazuju da će cena suncokreta biti veća nego prošlogodišnja.
- Na tržištu suncokreta još se ne beleže veće količine operativne robe. Kako je protekla nedelja odmicala na strani tražnje, cena je bila u porastu. Zbog slabe ponude zaključen je samo jedan berzanski ugovor po ceni od 53 dinara za kilogram (453 evra po toni) bez PDV-a pokazujući rast cene od 1,75 odsto – navodi se u poslednjem nedeljnom izveštaju Produktne berze iz Novog Sada.
Nezvanične informacije sa tržišta jesu da će uljare koje posluju u Srbiji ratarima navodno ponuditi 450 evra po toni. Za sada je ovo na nivou spekulacija jer se proizvođači nisu zvanično oglašavali, dok se na otkupnim mestima cena suncokreta kreće od 45 do 54 dinara po kilogramu. Cena suncokreta za rod 2024. godine bila je u rasponu od 42,73 dinara za kilogram (bez PDV-a) u prvom spot ugovoru, zaključno sa 47,63 dinara (sa PDV-om) krajem avgusta prošle godine.
U 2023. cena je bila oko 40 dinara sa PDV-om, a 2022. godine znatno viša oko 73 dinara. Prve informacije sa terena pokazuju da se prinosi znatno razlikuju praktično nekada i na dve parcele koje se graniče, a ne samo u delovima države. Bez obzira na sušu, kojom je pogođena i ova kultura, i to što će ga biti manje nego prošle sezone, stručnjaci očekuju da će ulja i suncokreta biti dovoljno i za domaće potrebe i za izvoz.
Vladimir Miklič iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo rekao je za novosadski „Dnevnik” da razlike u prinosima nisu samo posledica sušne i tropske klime, već i načina gajenja. Kako je objasnio, tip zemljišta, primena agrotehnike, izbor hibrida i rok setve pokazali su se kao ključni faktori u ovogodišnjoj žetvi.
On je podsetio da je Srbija donedavno imala nacionalni prosek od tri tone po hektaru, čime je bila u samom evropskom vrhu, dok je i sadašnji prosek od 2,6 - 2,7 tona konkurentan u svetskim okvirima. List navodi kako se ratari nadaju da će cena suncokreta dostići najmanje 55 - 60 dinara, što bi uz subvencije od 18.000 dinara po hektaru obezbedilo isplativost, dok oni sa prinosom ispod dve tone ni sa višom cenom neće moći da pokriju troškove.
Ekonomista Petar Jovičić s portala „Agroinfonet” navodi da su uljarice dobitna kombinacija za ratare u ovoj sezoni, a prinosi suncokreta su razočarali ratare na evropskom tržištu.
- Prvi izveštaji donose prinose za 20–25 odsto niže nego prošlog leta. Tražnja za biljnim uljima raste i to će doneti bolje vesti za ratare i prerađivače - navodi Jovičić.
Kao primer novih dešavanja na tržištu istakao je da će Turska od 1. oktobra uvesti niže carine za uvoz sirovog suncokretovog ulja – sa 36 odsto na 30, kao i na suncokretovo zrno, sa 20 odsto na 12. Žetva suncokreta od 1,35 miliona tona nije dovoljna za domaće prerađivačke kapacitete, a sve ovo će se odraziti i na cene suncokreta u Ukrajini i Rusiji koje su veliki izvoznici.
Ostavi komentar