Gusta i teška nafta, visoki troškovi proizvodnje i dug povraćaj investicija dovode u pitanje profitabilnost, uprkos interesovanju Sjedinjenih Američkih Država
Venecuela sa oko 303 milijarde barela nafte raspolaže najvećim dokazanim rezervama nafte na svetu. Ipak, ključni problem nije količina, već kvalitet te nafte, koji ozbiljno dovodi u pitanje isplativost ulaganja u njenu eksploataciju.
Na to je u razgovoru za Jutarnji list ukazao i bivši predsednik Uprave INA-e Davorin Štern, ističući da je venecuelanska nafta izuzetno gusta i teška zbog geoloških i hemijskih faktora. Konkretnije, ova nafta je tokom miliona godina bila izložena bakterijama koje su razgradile lakše ugljovodonike - ključne sastojke nafte. Zbog toga su ostale teške molekule, što je čini gustom i lepljivom.
Venecuelanska nafta sadrži velike količine asfaltena, smola i sumpora, što joj daje visoku viskoznost i tamnu boju, ali i znatno otežava preradu, odnosno pretvaranje u specifične proizvode poput goriva za motorna vozila.Ležišta venecuelanske nafte su relativno plitka, pa je nafta dodatno izložena hemijskim promenama i razgradnji lakših komponenti.
Takođe, sadrži malo rastvorenog gasa koji bi je razredio. Zbog toga se teško pumpa i mora se mešati sa lakšom naftom ili razređivačima, ili se prerađuje u sintetičku sirovu naftu (synthetic crude oil – SCO).
Kako se eksploatiše teška nafta?
Eksploatacija venecuelanske teške nafte podrazumeva više složenih i skupih procesa, među kojima su: zagrevanje ležišta ubrizgavanjem pare, čime se smanjuje viskoznost i omogućava protok nafte; mešanje sa razređivačima, poput lake nafte ili kondenzata koji se često uvoze iz SAD ili Afrike, kako bi transport cevovodima bio moguć; prerada u sintetičku naftu, uklanjanjem sumpora i razbijanjem teških molekula; korišćenje specijalizovanih pumpi.
Sjedinjene Američke Države, čija administracija zagovara znatno veću eksploataciju venecuelanske nafte, među retkim su zemljama koje poseduju složene rafinerije prilagođene preradi teške nafte. Osim SAD, takve rafinerije imaju još Kina i Indija.Teška nafta je jeftinija od lake, što je čini privlačnom onima koji imaju kapacitete da je prerade. Dodatno, iz nje se može dobiti velika količina dizela, koji je veoma tražen energent.
Pitanje isplativosti
Davorin Štern i drugi stručnjaci s pravom dovode u pitanje isplativost ulaganja u eksploataciju venecuelanske teške nafte. Trošak njene proizvodnje dostiže i do 50 dolara po barelu, a može biti i veći. Poređenja radi, trošak eksploatacije lake, konvencionalne nafte na Bliskom istoku, u Rusiji i Africi iznosi do 40 dolara po barelu. Rizik ulaganja dodatno raste kada su cene nafte niske, jer tada projekti lako postaju neisplativi. Tome treba dodati i geopolitičke rizike koji utiču na stabilnost tržišta i cenu energenata.
PREPORUKA
Zemlja u kojoj je kilogram piletine skuplji od minimalca
vest
Benzin ovde košta samo 35 dinara za litar!
analiza
Gorivo nikad nije bilo jeftinije - Amerikanci ga plaćaju po neverovatno niskoj ceni
vest
Povraćaj investicije u eksploataciju teške nafte može trajati i do 20 godina, dok se ulaganja u laku naftu u proseku vraćaju za najviše osam godina.Važan faktor su i ekološki troškovi, jer upotreba teške nafte proizvodi više emisija ugljen-dioksida (CO₂) nego laka nafta. U državama sa strogim ekološkim propisima to znači dodatne namete kroz poreze na ugljenik.
Zbog svega navedenog, potrebno je da se poklopi niz okolnosti da bi eksploatacija teške nafte bila isplativa, uključujući i to da cena barela na svetskom tržištu dugoročno bude viša od 70 dolara. Trenutno, cena iznosi oko 60 dolara po barelu.
Zašto je Amerika ipak želi?
Uprkos brojnim rizicima, Sjedinjene Američke Države i dalje pokazuju snažno interesovanje za eksploataciju venecuelanske nafte. Razlozi su višestruki:SAD imaju rafinerije prilagođene preradi teške nafte;američka privreda ima veliku potrošnju dizela i kerozina;troškovi transporta su niži jer je Venecuela geografski blizu; energetska sigurnost je veća kada se snabdevanje obavlja iz stabilnog, obližnjeg izvora;time se jača politički uticaj SAD u Južnoj Americi, koju administracija predsednika Donalda Trampa smatra svojom sferom uticaja.Pre nacionalizacije venecuelanskog naftnog sektora, američke kompanije poput Exxona, Chevrona, Texaca i Mobil Oil-a bile su među glavnim eksploatatorima venecuelanske nafte.Do nacionalizacije tokom 1970-ih godina, Venecuela je najveći deo svog „crnog zlata“ izvozila upravo u Sjedinjene Američke Države.
Ostavi komentar