Ovu državu mnogi ne mogu ni da pronađu na karti, a ona postaje naftni gigant

Za deset godina bi mogli da postanu svetski lideri u proizvodnji "crnog zlata"

Prema izveštaju Global Enerdži Monitora, Gvajana će do 2035. godine postati svetski lider po rastu proizvodnje nafte. Očekuje se da će tada proizvoditi oko 2 miliona barela dnevno, što je jednako ukupnoj proizvodnji Kolumbije, Ekvadora, Perua, Trinidada i Tobaga i Venecuele iz 2022. godine.

Ekonomski bum započeo je 2015. godine, kada je američki gigant EksonMobil otkrio ogromne rezerve nafte. Gvajana već proizvodi oko 650.000 barela dnevno, a prema Međunarodnom monetarnom fondu, od 2022. do 2024. godine imala je najveći rast BDP-a na svetu.

- Gvajana mora da upravlja svojim bogatstvom kako bi omogućila inkluzivan i održiv rast - rekao je Rajan Berg iz Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS).

Uprkos ekonomskom usponu, ova zemlja se suočava s ozbiljnim političkim izazovima. Nedavno su održani izbori na kojima su se glasači opredeljivali za novog predsednika, članove parlamenta i regionalnih saveta. Politički analitičar Imdat Oner veruje da bi mirni izbori pokazali da iznenadno naftno bogatstvo ne mora da destabilizuje demokratiju, kao što se desilo u Venecueli.

Spor sa Venecuelom oko naftom bogate teritorije

Izbori su se održali u senci dugogodišnjeg teritorijalnog spora sa Venecuelom, koja polaže pravo na region Esekibo. Ovo područje, bogato naftom i drugim resursima, dom je za oko 125.000 ljudi. Iako je Arbitražni sud 1899. godine dodelio Esekibo tadašnjem Ujedinjenom Kraljevstvu, Karakas i dalje osporava tu odluku i pokušava da pripoji ovu oblast. Gvajana je te pretenzije nazvala "egzistencijalnom pretnjom".

Zbog opasnosti od napada, Gvajana se sve više oslanja na SAD i saveznike. Analitičar Bendžamin Gedan ističe da Gvajana nema snage da se sama brani i da joj je stoga neophodna podrška. Britanska mornarica je već poslala brod u region, a američke snage su održale zajedničke vojne vežbe sa Gvajanom.

- Snažan savez sa Vašingtonom mogao bi da osigura da predsednik Venecuele Nikolas Maduro ne krene ni u kakve avanture u Gvajani - naveo je Berg.

Ipak, Gvajana mora da balansira između interesa dve supersile. Dok su američke kompanije vodeće u naftnoj industriji, Kina je sve prisutnija kroz infrastrukturne projekte.

- Gvajana će pokušati da se uskladi i sa Vašingtonom i sa Pekingom, u zavisnosti od projekata - zaključuje Berg, dodajući da bi Gvajana mogla da iskoristi odnose sa obema silama za svoju ekonomsku i političku korist.