Pad radne snage u SAD: Kakvi problemi se zaista kriju iza zvaničnih statistika?

Iako zvanični statistički podaci o nezaposlenosti u Sjedinjenim Američkim Državama ne pokazuju alarmantno stanje, analitičari upozoravaju da se ispod površine krije ozbiljan problem

Prema podacima analitičarke Keli Koks, u poslednja tri meseca broj radno sposobnih Amerikanaca koji su zaposleni ili aktivno traže posao smanjio se za čak 800.000. Ovo je prvi put od 2011. godine da radna snaga stagnira tri meseca zaredom.

Zašto je ovaj pad problematičan?

Pad broja radno sposobnih ljudi obično je karakterističan za periode dubokih kriza, ali se sada dešava dok stopa nezaposlenosti i dalje izgleda relativno stabilno. Zbog toga se stvara lažna slika o stanju ekonomije. Manji broj radnika na duge staze znači manji privredni rast, niže poreske prihode i pad produktivnosti.

Problemi se javljaju i u odnosima ponude i potražnje na tržištu rada. Kada ponuda radne snage opada, poslodavci se bore da popune radna mesta, što na prvi pogled deluje dobro za radnike, ali dugoročno može da uspori rast firmi i čitave ekonomije.

Koji su razlozi za ovaj trend?

Keli Koks i drugi analitičari navode nekoliko ključnih razloga za smanjenje broja radnika:

• Pad imigracije: U poslednjih godinu dana beleži se pad imigracije od čak 90%, a imigranti su decenijama predstavljali ključni izvor radne snage.
  
  
• Žene i mladi: Učešće žena na tržištu rada još se nije vratilo na nivo pre pandemije, uglavnom zbog visokih troškova čuvanja dece. Smanjena je i zaposlenost među tinejdžerima, jer ima manje poslova za početnike.
  
  
• Gubitak poverenja: Opada i učešće radno sposobnih ljudi u najproduktivnijim godinama (25–54), što signalizira nepoverenje u tržište rada.