Cene namirnica globalno pale na najniži nivo u poslednje dve godine, a u maloprodaji i dalje rekordno visoke Indeks cena hrane pao je u avgustu na novi dvogodišnji najniži nivo, nakon što je mesec pre zabeležen kratkotrajni rast usled dešavanja u crnomorskom regionu, pokazuje poslednji izveštaj organizacije za hranu i poljoprivredu FAO
To je najniža vrednost od marta 2021. i za 24 procenta niža od rekorda svih vremena koji je dosegnut u martu 2022, posle početka sukoba Rusije i Ukrajine.
Pad cena većine prehrambenih artikala – mlečnih proizvoda, biljnih ulja, mesa i žitarica, kompenzovalo je novo poskupljenje samo dva proizvoda–pirinča i šećera. Najviše su snižene cene mlečnih proizvoda, za četiri odsto, prvenstveno punomasnog mleka u prahu, pod uticajem velike ponude. Slede cene biljnih ulja koje su niže za 3,1 odsto, što je odraz pojeftinjenja palminog, suncokretovog, sojinog i ulja repice.
Za tri procenta pale su i cene mesa, a taj je trend najviše zabeležen kod ovčjeg mesa, a onda i kod svinjskog. Kod žitarica je pojeftinjenje u proseku 0,7, a u ovoj kategoriji prednjači pšenica s padom od 3,8 procenata.
I dok izveštaj ukazuje da se kriza s cenama hrane smiruje i polako vraća na pretpandemijski nivo, odlazak u radnju daje sasvim suprotni utisak. Cene su i dalje rekordne, a prednjače mlečni proizvodi, meso, hleb, pecivo… Zašto, evidentno, dugotrajno pojeftinjenja sirovina na globalnom nivou ne utiču na pad cena hrane?
– Sektor hrane je prepun paradoksalnih situacija. Svi se žalimo na skupe namirnice koje sve više participiraju u strukturi potrošačke korpe. A s druge strane, imamo ovaj izveštaj FAO. Kao što vidimo, problem na relaciji tržišta sirovina i gotovih proizvoda je to što oni funkcionišu odvojeno – kaže za „Politiku” agrarni analitičar Žarko Galetin.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Kako ističe, karika između proizvođača i prerađivača je pokidana.
– Kada smo, recimo, imali situaciju da je suncokret bio više od 70 dinara, cena ulja je odmah porasla. Meso je poskupelo automatski s rastom cena žitarica. Sada kada je došlo do pada cene zrna, to se, kao što vidimo, ne događa – ističe Galetin.
Prema njegovim rečima, prehrambena industrija očigledno ima moć da diktira uslove, da upravlja krizama i tržištima hrane. Zapravo, koristi se činjenica da je elastično tržište hrane izuzetno malo.
– Ako poskupi karta za bioskop, nećete možda ići. Ali hranu moramo da kupimo – kaže Galetin.
Kako napominje, ranije smo se vodili logikom da je sukob Rusije i Ukrajine, kao velikih svetskih proizvođača, uticao da svet odreaguje rastom tražnje i enormnim poskupljenjem hrane. Neizvesnost i dalje postoji, ali je znatno manja.
– Sada ne vidimo logiku zašto se ovo događa. Ne mogu da nađem racionalni odgovor za to. Jasno je da krovne svetske institucije u ovom sektoru ne funkcionišu i jako loše reaguju u krizama. Sve to dovodi do toga da je teško rešiti ovu situaciju s cenama hrane. Lično sam stanovišta da će cene primarnih proizvoda takođe početi da rastu. Već se zakuvava priča o poskupljenju gasa, đubriva i to dovodi neminovno do nove nestabilnosti. Ne vidim perspektivu da će se cene hrane smiriti – zaključuje naš sagovornik.
Rekordna proizvodnja žitarica
U zasebnom izveštaju FAO prognozira globalnu proizvodnju malo veću nego 2022, što je veoma blizu rekordnoj iz 2021. godine.
Ostavi komentar