Kompanije su platile i do četiri miliona dolara kako bi svoje brodove provele kroz Panamski kanal dok je moreuz Ormuz faktički zatvoren, saopštila je Uprava Panamskog kanala, što je izazvalo tektonske promene u globalnim trgovinskim tokovima.
Dok se prolazak kroz kanal uobičajeno naplaćuje po fiksnoj tarifi putem rezervacija, firme bez rezervisanog termina mogu proći tako što plate dodatnu naknadu na aukciji za slobodne slotove, koji se dodeljuju najvišem ponuđaču, umesto da danima čekaju ispred obala Panama Sitija. Ta cena je u proteklim sedmicama naglo skočila kako su Iran i Sjedinjene Američke Države stvorili usko grlo na ključnoj brodskoj ruti, moreuzu Ormuz, pa je potražnja za tim terminima eksplodirala.
Brodovi sve češće prolaze kroz Panamski kanal jer se pošiljke preusmeravaju, a kupci naručuju robu iz drugih zemalja kako bi izbegli trgovinu preko sada izuzetno rizičnog Bliskog istoka.
- Uz sva bombardovanja, projektile, dronove... kompanije kažu da je sigurnije i jeftinije proći kroz Panamski kanal - kaže Rodrigo Noriega, advokat i analitičar u Panama Sitiju. - Sve ovo utiče na globalne lance snabdevanja.
Istovremeno, Noriega navodi da panamska vlada maksimizuje ono što može da zaradi od Panamskog kanala. Prosečna cena prolaska kroz kanal kreće se između 300.000 i 400.000 dolara, u zavisnosti od plovila. Ranije su kompanije, kako bi došle na red ranije, plaćale dodatnih 250.000 do 300.000 dolara. U poslednjim sedmicama prosečan dodatni trošak skočio je na oko 425.000 dolara.
Ricaurte Vaskez, administrator kanala, rekao je da je jedna druga kompanija, čije ime nije otkrio, platila dodatnih četiri miliona dolara kada je njen tankerski brod s gorivom morao da promeni odredište zbog aktuelnih geopolitičkih tenzija.
- Bio je to brod koji je prevozio gorivo za Evropu, pa su ga preusmerili za Singapur, i morao je što pre stići jer Singapuru ponestaje goriva - rekao je.
Druge naftne kompanije platile su i više od tri miliona dolara povrh osnovne naknade za prolazak, kako bi ubrzale tranzit u situaciji naglog rasta cena nafte.
Vaskez je naglasio da se brodovi ne gomilaju u čekanju na kanal te da se visoki iznosi više mogu objasniti naglim promenama ruta i većom hitnošću da plovila što brže stignu od jedne do druge tačke usred većeg trgovinskog haosa. On ističe da ti troškovi nisu nova opšta tržišna cena, već privremena taksa koju snose same kompanije.
- One same odlučuju koliko visoko će ići sa ponudom - rekao je Vaskez.
PREPORUKA
Stečaj preti i Nemcima - ugroženo više od 200.000 radnih mesta
vest
Vodič za putnike u vreme skoka cena karata i otkazivanja letova
vodic
Novi maloprodajni lanac stiže u Srbiju - Prvu radnju otvaraju u Subotici
vest
Dok zarađuje više novca od ovog novog talasa prometa, panamska vlada istovremeno trpi i udarce zbog geopolitičkog nadmetanja. Tamošnje ministarstvo spoljnih poslova optužilo Iran da je nezakonito zaplenio brod pod panamskom zastavom, italijanske kompanije MSC Francesca, u moreuzu Ormuz.
Panama, zemlja s jednom od najvećih brodskih registracija na svetu, saopštila je da je brod "silom preuzet" od strane Irana. Nije bilo odmah jasno da li se plovilo još nalazi u iranskom pritvoru.
- Ovo predstavlja ozbiljan napad na sigurnost na moru i čini nepotrebnu eskalaciju u trenutku kada međunarodna zajednica zagovara da moreuz Ormuz ostane otvoren za međunarodnu plovidbu bez pretnji ili bilo kakve prisile - navedeno je u saopštenju.
Noriega, analitičar, smatra da bi iznosi koje kompanije plaćaju za prolazak kroz Panamski kanal mogli još rasti ukoliko se sukob nastavi, s obzirom na to da cene nafte već dramatično rastu. Cena barela Brent nafte ove sedmice je nakratko skočila iznad 107 dolara, sa oko 66 dolara po barelu pre godinu dana.
- Niko zapravo nije predvideo potencijalne efekte koje će rat imati na globalnu trgovinu - rekao je Noriega, a prenosi Klix.ba.
Ostavi komentar