"Rata kredita u evrima bi mogla da bude skuplja i do 6000 dinara"

Podizanjem kamatne stope za 50 baznih poena - za 0,5 odsto - Evropska centralna banka pokazala je da je spremna da uđe u borbu protiv inflacije, jer ona lako ulazi u ekonomski sistem, ali jako teško izlazi iz njega i razara ga, baš kao i kupovnu moć građana, kaže za Infobiz Ismail Musabegović, profesor Beogradske bankarske akademije

On dodaje da odluka ECB za korisnike kredita indeksiranih u evrima sa promenljivom kamatnom stopom, znači veće rate. Ako kamatna stopa ECB do kraja godine dostigne jedan odsto, rata na kredit od 50.000 evra mogla bi, prema njegovim rečima, da poraste i za 6.000 dinara.

Vreme jeftinih kredita je prošlo, kaže Ismail Musabegović.

On ističe da je oko 150.000 ljudi u Srbiji izloženo promeni kamatne stope. Reč je o zaduženima čiji su krediti indeksirani u evrima.

„Jedan deo kamatne stope na kredite je fiksiran – to je bankarska marža, a drugi deo je euribor koji je dugo bio negativan, neke banke su ga smanjivale, neke držale kao neutralnog na nuli. Sada se rata povećava. Očekuje se da do kraja godine, Evropska centralna banka digne kamatnu stopu na jedan odsto, što bi za naše korisnike kredita indeksiranih u evrima, na primeru kredita od 50.000 evra na 25 godina, značilo ratu veću i do 6.000 dinara“, objašnjava Musabegović.

„A to je suma koja nije zanemarljiva, posebno ako imamo u vidu da plate ne prate inflaciju i rast cena“, ističe sagovornik Infobiza.

Sa sadašnjim povećanjem kamatne stope rata je, dodaje, veća za oko 4.000 dinara.

Ipak, napominje da se kamatne stope neće dizati naglo.

PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE

Filigranski rad

To je, kaže Musabegović – filigranski rad. A cilj Evropske centralne banke je, dodaje, da zauzda inflaciju, ali da ne ugrozi privredu i izazove recesiju – negativan privredni rast u dva uzastopna tromesečja – koja kuca na vrata Evrope.

Sagovornik Infobiza veruje da bi inflacija krajem godine mogla da uspori, a na pitanje da li su evropske monetarne vlasti mogle da reaguju i ranije podizanjem kamatne stope, kako su to uradile druge centralne banke u borbi protiv inflacije, Musabegović kaže da se razlikuju američka i evropska ekonomija, koja je sada pritisnuta ratnim dešavanjima u Ukrajini.

O zaduživanju države na međunarodnom finanijskom tržištu Musabegović kaže da ono ne zavisi od referentne kamatne stope koju određuje Evropska centralna banka, nego od kreditnog rejtinga, koji na osnovu političke i ekonomske stabilnosti, procenjuju strane agencije poput Standard & Pur.

Taj rejting govori o tome kako vas kreditori i investitori gledaju – u samoj EU postoje velike razlike, na primer, Nemačka može da izdaje svoje obveznice za finansiranje potreba države sa kamatnom stopom od 1,05 odsto, Italija je već 3,5 odsto, Španija 3,5 odsto…

„Sada će biti skuplje zaduživanje, ali rejting je presudan da investitori procene da li će otkupiti obveznice koje emituje neka država po određenoj ceni“, ocenio je Musabegović.

On podseća da je Srbija emitovala obveznice po stopi od 1,6 odsto i dodaje da po toj ceni nećemo moći više da se zadužujemo, ali neće biti naglog skoka i velikih promena.

„Ako mnogo podignete cene blokiraćete privredu i zakočiti kredite – jer je i Evropa kao i Srbija bankocentrična. Neizvesnost je pogubna u ekonomiji“, kaže sagovornik Infobiza.