Iako je rod u poljoprivredi značajno podbacio, Srbija će imati dovoljno hrane za domaće potrebe i za ishranu stoke. Međutim, osim pšenice, malo će šta preteći za izvoz
Najveća bojazan stručnjaka je da će poljoprivredni proizvođači u narednu setvenu sezonu ući sa skromnim finansijskim sredstvima, što će se negativno odraziti i na prinose sledeće godine.
Agroanalitičar Milan Prostran naglašava da je ova godina bila izuzetno teška i da bi je trebalo što pre zaboraviti.
Kukuruz ostaje za domaće tržište, pšenica za izvoz
Od ratarskih kultura, rod kukuruza podbacio je do 50 odsto, ali prema optimističkim procenama, biće ga oko četiri miliona tona.
– Od ratarskih kultura podbacio je rod kukuruza do 50 odsto, ali s obzirom na to da je naše stočarstvo u krizi i da je opao broj svih vrsta stoke, i s tim rodom i zalihama imaćemo dovoljno kukuruza za svoje potrebe, ali ne i za izvoz – ističe Prostran.
On dodaje da je kukuruz najvrednija ratarska kultura koja u BDP poljoprivrede Srbije učestvuje od 10 do 18 odsto. Kada on podbaci, to se ozbiljno odražava na ukupan bilans poljoprivrede i na stopu rasta. Ipak, nećemo morati da ga uvozimo, ali nažalost, nećemo moći ni da ga izvozimo.
Jedina ratarska kultura koja je izbegla sušu je pšenica. Zajedno sa zalihama iz prethodne godine, imaćemo je preko 3,5 miliona tona.
– Mi trošimo oko milion i 250.000 tona, a sa zalihama od 200.000 tona to je dovoljno. To je osnovni proizvod za ishranu i tu možemo biti bez brige. Imaćemo je i za izvoz, ali će njena cena biti pitanje tržišta. To je "berzanski proizvod" i tu postoje problemi jer je rodila i u nekim drugim delovima sveta, pa će cena biti niska u odnosu na troškove proizvodnje - kaže Prostran.
Uljare bez brige, voće desetkovano
Prostran dodaje da će suncokreta biti dovoljno za domaće potrebe i za potrebe uljarske proizvodnje, a možda nešto malo pretekne i za izvoz. Rod šećerne repe takođe će biti dovoljan za domaće potrebe, uz mogućnost izvoza. Loše vesti su za soju, čiji je rod podbacio više od 50 procenata.
– Ovogodišnji podbačaj roda ozbiljno će uticati na spoljnotrgovinski bilans poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda – jasan je Prostran.
Zbog loših vremenskih uslova rod ranog voća je desetkovan.
– Rano voće je baš podbacilo. Osim jagode, između 80 i 90 odsto desetkovane su kajsije, trešnje, višnje. I malina je lošije rodila, ali biće nešto malo za izvoz – kaže analitičar.
Ukupan bilans voćarske proizvodnje je loš zbog suše. I šljiva, jabuka i kruška, koje su izvozni voćarski aduti, imaju prosečan prinos. Jedino je grožđe dobro prošlo, pa ćemo imati vina.
Posledice: skromna ulaganja u novu setvu
Loša poljoprivredna godina ostaviće ozbiljne posledice na ekonomski položaj poljoprivrednika, što može uticati na kvalitet setve naredne godine.
– Oni će imati dosta muke da ulože sredstva u novu setvu. Veliki deo njih će biti u problemu kako vratiti kredite i neće ulaziti u nova zaduženja. To može da ima za posledicu ekstenzivnu poljoprivredu sa skromnim ulaganjima. Setve će biti, ali će zbog manjka para biti smanjen njen kvalitet.
ČINJENICE (Prema podacima PKS):
- Pšenica: Očekuje se proizvodnja od 3.681.000 tona (26,9% više nego 2024.) sa procenjenih 2,8 miliona tona za izvoz.
- Kukuruz: Očekivani rod je 4.448.000 tona (12,9% manje nego prošle godine).
- Suncokret: Očekivana proizvodnja je 640.876 tona (2,9% više nego 2024.).
- Soja: Procenjeni rod je 305.157 tona (prosečan prinos 1,5 tone/ha).
- Šećerna repa: Očekivani rod je 1.806.000 tona, dovoljno za proizvodnju 250.000 tona šećera (što je dovoljno za domaće tržište i izvoz u region).
Ostavi komentar