Sindikati traže garancije o neotpuštanju i novi kolektivni ugovor, dok se spekuliše da bi kontrolni paket mogao biti prodat za manje od milijardu evra
Rok koji su ruska i mađarska strana postavile da se pitanje u vezi sa preuzimanjem 56,15 odsto „Naftne industrije Srbije” (NIS) okonča oko 20. marta se približava, a mnoga pitanja važna za dalji rad ove kompanije i dalje su bez odgovora. Najvažnije među njima odnosi se na sudbinu oko 13.000 zaposlenih u NIS-u, koliko ih trenutno ima nakon što je ruski vlasnik preuzeo i „Petrohemiju”.
Za sada nema jasnih odgovora da li potencijalni partneri iz mađarskog MOL-a i Emirata planiraju da zadrže postojeće radnike ili eventualno dovedu sopstveni kadar u Srbiju. Otvoreno je i pitanje u kojoj meri će država Srbija, nakon planiranog povećanja vlasničkog udela za dodatnih pet odsto, moći da zaštiti interese zaposlenih. Ovo pitanje dodatno dobija na značaju ako se podseti da je 2008. godine, tokom pregovora o preuzimanju NIS-a od strane „Gaspromnjefta”, upravo socijalni program i potpisivanje novog kolektivnog ugovora bilo ključno sporno pitanje.
U jednom trenutku čitav posao mogao je da propadne, da ruska strana nije pristala na zahteve sindikata - da se u narednih pet godina ne otpuštaju srpski radnici, da se za dobrovoljni odlazak isplaćuje 750 evra po godini staža, da se zarade jednokratno i trajno povećaju za 15 odsto, kao i da se ubuduće usklađuju sa troškovima života, poslovnim rezultatima i rastom BDP-a. MOL grupa na ova pitanja ne odgovara.
Izostanak reakcije, uz šture poruke da su pregovori u toku, u javnosti stvara utisak da sudbina zaposlenih nije u prvom planu. Umesto konkretnih objašnjenja, iz kompanije stižu tek zvanične izjave i podkasti, bez odgovora na ključna pitanja. Zaposleni, međutim, čine osnovu poslovanja NIS-a - bez njih nema rafinerije, „Petrohemije”, širenja mreže benzinskih stanica, novih gasnih i naftnih polja, niti pozitivnih poslovnih rezultata na koje potencijalni novi vlasnici računaju.
Istovremeno, i sami radnici poseduju akcije kompanije, što dodatno komplikuje vlasničku strukturu u slučaju eventualne promene kontrole. Predstavnici sindikata poručuju da neće ostati po strani. Goran Takić, predsednik Samostalnog sindikata radnika energetike Srbije i Jedinstvene sindikalne organizacije NIS-a, navodi da ga do sada niko od potencijalnih novih vlasnika nije kontaktirao, iako su, kako kaže, mesecima prisutni u zgradi kompanije.
- Kao i prilikom dolaska ruskog vlasnika, sindikat će imati jasne predloge i uslove. Cilj je zaštita oko 13.500 zaposlenih, što je optimalan broj potreban za nesmetano i uspešno poslovanje kompanije - kaže Takić.
On podseća da je u vreme dolaska ruskog vlasnika u NIS-u bilo 12.500 stalno zaposlenih i oko 3.500 angažovanih preko lizinga, što danas više nije slučaj.
- Ukoliko dođe novi vlasnik, insistiraćemo da nema otpuštanja i da niko ne ostane bez posla, osim onih koji žele dobrovoljno da odu, uz adekvatan socijalni program. Tehnoloških viškova nema, a tražićemo potpisivanje novog kolektivnog ugovora i socijalnog programa koji garantuje redovne zarade, naknade i dodatke - ističe Takić.
Prema njegovim rečima, nova rešenja moraju da obuhvate ne samo kolektivna, već i individualna prava zaposlenih.
U javnosti su se pojavile različite procene o mogućoj ceni kontrolnog paketa akcija NIS-a ukoliko „Gaspromnjeft” pristane na prodaju mađarskom MOL-u. Prema pisanju mađarskih medija, spekuliše se da bi MOL mogao da ponudi 1,4 milijarde evra za 56 odsto akcija, odnosno oko 2,5 milijardi evra za celu kompaniju.
Nenad Gujaničić, glavni broker u brokerskoj kući „Momentum sekjuritis”, ocenjuje da se ova procena nalazi u sredini tržišnih očekivanja, koja vrednost NIS-a procenjuju između dve i tri milijarde evra.
- Ako bi ovo bila konačna cena, država Srbija bi za dodatnih pet odsto akcija, koliko planira da poveća učešće, morala da izdvoji oko 125 miliona evra. S druge strane, MOL bi kontrolni paket platio manje od 1,3 milijarde evra, a potencijalno i manje ukoliko bi u finansijskoj konstrukciji učestvovao i ADNOK kao manjinski akcionar. U tom slučaju, moguće je da konačni trošak preuzimanja za MOL bude i ispod milijardu evra - objašnjava Gujaničić. Kako se rok približava, a zvanične informacije izostaju, ostaje otvoreno pitanje ne samo vlasničke strukture, već i dugoročne stabilnosti kompanije i položaja hiljada zaposlenih koji od njenog poslovanja zavise.
Ostavi komentar