Britanski nedeljnik “Ekonomist” procenjuje da se Rusija dobro nosi sa sankcijama, koje do sada nisu dale značajnije rezultate
Svrha oštrih mera bila je dovesti rusku ekonomiju u zastoj – i na početku su stvarno funkcionisale: u prvoj nedelji posle uvođenja novih sankcija rublja je pala za trećinu u odnosu na dolar, a cene deonica mnogih ruskih firmi su propale.
Oporavak rublje
Međutim, haos na ruskim tržištima je splasnuo – kurs rublje je već značajno povećan u odnosu na minimalne vrednosti sa početka marta i sada se približava prethodnom nivou. Glavni indeks ruskih deonica pao je za trećinu, ali je kasnije vratio deo gubitaka. Država i većina firmi plaćaju obveznice i deonice u stranim valutama.
Završilo se i panično povlačenje novca sa depozita – Rusi su već vratili većinu novca na svoje račune. Niz mera koje je preduzela ruska vlada pomogla je stabilizaciji tržišta, objašnjava se u članku.
Konkretno, Centralna banka je podigla kamatne stope sa 9,5 odsto na 20 odsto, što je stvorilo podsticaj za ljude da kupuju ruske vrednosne papire sa dobrim povratom. Bilo je i drugih, manje tradicionalnih mera, navodi se dalje u tekstu. Ruska vlada izdala je uredbu kojom se od izvoznika zahteva da 80 odsto svoje devizne zarade pretvore u rublje.
Rast cena, ali votka i benzin ostaju pristupačni
Što se tiče realne privrede, ona, takođe, u određenoj meri odražava stanje u finansijskom sektoru. Nedeljna analiza potrošačkih cena pokazuje da su od početka marta, u proseku, povećane za pet odsto, jer su mnoge strane firme bile primorane da napuste rusko tržište. Zbog toga je smanjena ponuda robe, a zbog sankcija je poskupeo i uvoz.
Ali, u isto vreme, ne raste cena svega. Na primer, votka, koju proizvode uglavnom domaće firme, ne košta puno više nego pre. Cena benzina takođe je ostala praktično nepromenjena, za razliku od situacije na Zapadu.
Iako je još prerano donositi bilo kakve konačne zaključke, u Rusiji je malo dokaza da je njena ekonomska aktivnost ozbiljno pogođena, naglašava autor teksta u britanskom mediju.
Prema analizi, zasnovanoj na podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, BDP Rusije 26. marta bio je pet odsto veći nego pre godinu dana. Novinari “Ekonomista” prikupili su i druge relevantne podatke koji pokazuju da potrošnja električne energije i željeznički prevoz robe u Rusiji nisu smanjeni.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Da li će Rusija izbeći “tmurna vremena”?
Prema informacijama najveće banke u Rusiji – Sberbanke, rashodi su neznatno povećani u odnosu na isto vreme prošle godine. To je delimično zbog činjenice da se uzimaju zalihe pre nego što cene rastu. Posebno su povećani troškovi kućnih aparata. Ali, istovremeno, cene usluga vrlo malo su smanjene, a danas je taj broj znatno veći nego tokom pandemije – navodi “Ekonomist”.
Verovatno će ruska ekonomija i dalje ući u recesiju ove godine – ali, iako mnogi zapadni stručnjaci za nju predviđaju “tmurna vremena”, stvarni učinak zavisiće od nekoliko faktora.
Na situaciju će uveliko uticati da li će se obični Rusi, u kontekstu dugotrajnog sukoba, početi brinuti za privredu i značajno smanjiti svoju potrošnju, objašnjava “Ekonomist”. Osim toga, pitanje je hoće li proizvodnja vremenom stati, s obzirom na to da će ruskim firmama zbog sankcija biti uskraćen pristup zapadnom uvozu.
Najranjiviji avio-sektor i automobilska industrija
Prema analitičarima, najranjiviji bi mogao biti ruski avio-sektor, kao i automobilska industrija. Međutim, mnoge velike firme osnovane u sovjetsko doba dugo su navikle da rade bez uvoza. Ako u svetu postoji ekonomija koja može da se nosi sa poteškoćama u uslovima izolacije i blokade, onda je to ruska ekonomija, navodi se u tekstu.
Drugi važan faktor je ruski izvoz energije. Uprkos brojnim sankcijama, Rusija još uvek snabdeva strane kupce naftom u vrednosti od deset milijardi dolara mesečno, što je otprilike četvrtina onoga što je ranije izvozila.
Osim toga, nastavlja da prima prihode od prodaje gasa i naftnih derivata, što je vredan izvor valute, kojom se u neutralnim i prijateljskim zemljama može kupovati roba široke potrošnje i potrebni delovi.
Čak i ako se situacija ne promeni, ruska ekonomija sasvim je sposobna da izdrži određeno vreme, zaključuje britanski “Ekonomist”.
Ostavi komentar