U toku je prvi krug berbe somborke i paradajz paprike, a proizvođači očekuju još dve berbe. Dok je potražnja za ovim sortama dobra, povrtarima posao otežavaju klimatski uslovi i nedostatak sezonskih radnika.
U toku je prvi krug berbe somborke i paradajz paprike, poznate i kao patlidžanka, a prema proceni povrtara Đorđa Babića iz Kovilja, sezonski radnici će još najmanje dva puta obići njive pod ovim povrćem.Somborka je nešto ljuća paprika koja poslednjih godina zauzima sve više mesta na domaćem tržištu, dok se paradajz paprika traži za zimnicu, turšiju i preradu.
Povrtari sve češće menjaju setvenu strukturu i deo površina namenjenih tradicionalnim sortama, poput slonovog uva i crvene roge, preusmeravaju na paprike za koje procenjuju da mogu da donesu bolju zaradu.
Babić somborku proizvodi već desetak godina, a potom je u proizvodnju uveo i paradajz papriku. Cilj mu je bio da na tržište Novog Sada i okolnih mesta ponudi sorte kojih ranije nije bilo dovoljno, a za koje postoji potražnja. Osim za zimnicu i turšiju, somborka se koristi i za specijalitet - somborku u pavlaci, piše Dnevnik.
Ajvaruša pojeftinila zbog velike ponude
Babić i dalje proizvodi slonovo uvo, ali navodi da se poslednjih godina sve više proizvođača okreće ovoj sorti, što je ove sezone dovelo do velike ponude na kvantaškim pijacama.
- Trenutno su kvantaške pijace prepune ove paprike, što je značajno ove sezone spustilo cenu. Naveliko slonovo uvo i crvena roga koštaju svega 80 dinara po kilogramu, što nije dovoljno da se pokriju troškovi proizvodnje - kaže Babić.
Somborka i paradajz paprika trenutno se takođe prodaju naveliko po oko 80 dinara za kilogram, dok je potražnja, prema njegovim rečima, dobra. Porudžbine stižu od nakupaca sa kojima godinama sarađuje, ali i od marketa.Ipak, ovogodišnji rod nije prošao bez problema.
- Ove godine imam solidan prinos, mada je oko 20 odsto roda propalo zbog klimatskih promena, uprkos punoj agrotehnici - navodi Babić.
Kod dela plodova došlo je i do promene boje. Umesto beličaste ili svetložute, pojedine paprike su poprimile crvenkastu ili narandžastu boju.
- Sada treba kupce da ubedim da paprici ništa ne fali i da različite boje paprike deluju dekorativnije na stolu nego kada se u tegle stavljaju plodovi iste boje - kaže Babić.
Druga berba mogla bi da donese kvalitetniju papriku
Docent dr Đorđe Vojnović očekuje da bi plodovi iz druge berbe mogli da budu kvalitetniji, jer su ekstremno visoke temperature i dugotrajne žege iza nas.Tokom prvih berbi, u pojedinim delovima Vojvodine na plodovima su zabeležene sunčane ožegotine. One nastaju zbog dugotrajnog izlaganja jakom suncu, a oštećeni delovi ploda postaju svetli, gube čvrstinu i lakše propadaju. Zbog toga paprika gubi i deo tržišne vrednosti.Visoke temperature i intenzivno sunčevo zračenje obeležili su ovogodišnju proizvodnju. Paprici za cvetanje i zametanje plodova najviše odgovara temperatura od oko 25 stepeni, dok temperature izn ad 35 stepeni mogu da uspore rast, otežaju oplodnju i dovedu do opadanja cvetova i mladih plodova.
PREPORUKA
Ova biljka vredi i 16 evra po kilogramu - U Srbiji može da donese veću zaradu nego žitarice
analiza
Vesna gaji papriku koja je najskuplja u Americi - Za kilogram daju i do 20.000 dolara
vest
Milan u dvorištu gaji biljke za koje mnogi u Srbiji nisu ni čuli, a ovaj hobi mu donosi i dodatnu zaradu
vest
Paprika se gaji na više od 9.000 hektara
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, paprika je u Srbiji tokom 2025. godine gajena na 9.127 hektara. Ukupno je proizvedeno 201.415 tona, uz prosečan prinos od oko 22 tone po hektaru. Zvanična statistika ne vodi podatke o površinama pod pojedinačnim sortama. Međutim, prema podacima semenskih kuća, poljoprivrednih apoteka i Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, najveće površine zauzima „ajvaruša“, na oko 4.000 do 5.000 hektara. Somborka se, prema tim procenama, gaji na između 1.200 i 1.800 hektara, dok paradajz paprika zauzima oko 500 do 800 hektara.
Radnici najveći problem povrtara
Pored vremenskih uslova i cena, proizvođačima problem predstavlja i nedostatak radne snage. Babić kaže da zbog sezonskih radnika iz Kovilja i okolnih mesta ne uspeva uvek da odgovori na sve porudžbine marketa.
- Imam porudžbine od marketa, ali ne mogu da isporučim tražene količine zbog komotnog ponašanja radnika. Šalju mi SMS poruke da su premoreni i da će doći za dva, tri dana - kaže Babić.Radna snaga, kako navodi, predstavlja značajan trošak za povrtare.
- Sat rada na njivi je 500 dinara i kada se pomnoži sa satima i danima provedenim na poljima, može se lepo zaraditi u poljoprivrednim poslovima - zaključuje Babić.
Ostavi komentar