Više od pola svetske privrede se nalazi u SAD-u, EU i Kini. Zavisno o toga gleda li se prema paritetu kupovne moći (PPP) ili nominalno, menja se poredak između njih po pitanju veličine. Za svet je neupitno daleko važnije što se događa u tim državama nego u ostalima
Ali dok se događaji u prve dve zemlje, relativno dobro prate u Hrvatskoj, Kina se zanemaruje. Zbog toga se dobija utisak da su SAD i EU pune problema, dok je situacija u Kini idilična. To je daleko od istine.
S obzirom na to da je Kina dugo vremena rasla po stopama od 10 i više posto godišnje, a zbog toga što je rasla s daleko manjih nivoa od SAD-a i EU, stvorena je percepcija o tome da ne postoje granice tog rasta i da se putem ne nailazi na brojne prepreke. Neke od njih su uspešno prebrođene, a neke su dugo vremena ignorisane sve dok nisu stvorile velike probleme.
Zapravo Kina sve manje liči na samu sebe, a sve je sličnija privredama SAD-a i EU. To za sobom povlači brojne probleme, koje su druge dve svetske ekonomske sile navikle da rešavaju, a Kina se tek s njima suočava.
Kao i kod brojnih drugih stvari, katalizator je bila pandemija kovid-19. Počelo je nekretninskom krizom, koja je još dovoljno aktuelna da je jedna od najvećih nekretninskih kompanija u ozbiljnoj opasnosti od bankrota.
Nezaposlenost mladih je toliko velika da su vlasti odlučile da se uopšte više ne objavljuju podatke o tome. Postala je zaduženija od SAD-a i EU. Demografski slom u samo nekoliko godina je iznenadio i najveće pesimiste. Izvoz oštro pada.
Kriza sa nekretninama se nastavlja
Jedna od najvećih kompanija nekretnina u Kini, Country Garden, obavestila je preko berze u Hong Kongu da će ukupni gubitak u prvih šest meseci ove godine iznositi između 6.2 i 7.6 milijardi dolara. Radi se o jednoj od najvećih kompanija u sektoru nekretnina Kine, koji se nalazi u teškoj poziciji još od sredine 2021. Zapošljava 300 hiljada ljudi, a prihodi od prodaje su do pre par godina iznosili preko 70 milijardi dolara godišnje.
U prvoj polovini prošle godine, dok su brojne kompanije u sektoru nekretnina Kine prolazile kroz probleme s otplatom duga, Country Garden je uspeo da ostvari dobit od 264 miliona dolara i zbog toga se smatrao jednom od retkih stabilnih kompanija u sektoru.
Evergrande je najpoznatiji primer kineske kompanije za nekretnine koja je upala u probleme s otplatom svojih dugova, tek nedavno je objavila kako je tokom 2020. i 2021. ostvarila 81 milijardu dolara gubitka. Nakon pokušaja prodaje delova poslovanja koji nisu usko povezani s glavnom delatnošću, nekretninama, u decembru je objavljeno da Evergrande nije uspeo da vrati dospeli dug.
Kriza se širila, pa su problem s plaćanjem dugova imale kompanije Sunac, Kaisa, Fantasia i Shimao. Iako se očekivalo smirivanje situacije u 2023., problemi Country Gardena pokazuju da kriza još uvek nije blizu kraja.
Kriza nekretnina može da se prelije na finansijski sektor
Ubrzo nakon objave velikih gubitaka, pojavile su se vesti da je i China Garden propustila da plati dug po dve obveznice (instrument zaduživanja). Ta vest je dovela do snižavanja kreditnog rejtinga, kojeg je Moody's smanjio s B1 na Caa1, nivo koj signalizira da postoji "vrlo visok rizik" da se dug prema kompaniji neće moći naplatiti.
Cena deonice na berzi u Hong Kongu je pala na manje od jednog hongkonškog dolara (oko 12 evrocenti). Očekuje se da će kompanija pokušati restrukturirati dug, za što će trebati saglasnost većine investitora kojima duguje.
Zadnja informacija vezana za kineski sektor nekretnina je da kompanija Zhongrong International Trust, koja je imala puno investicija upravo u nekretninski sektor, nije isplatila svoje obveze investitorima. Povezuje ju se s takozvanim "bankarstvom u seni", delom finansijskog sektora koji je slabo regulisan.
Dok se odvijala kriza sektora nekretnina u Kini, država je u nekoliko navrata intervenisala da ga spasi. Posebno je to bilo važno zbog toga što su se problemi počeli prelivati na finansijski sektor. Ali uprkos svemu, to nije sprečilo pad broja prodanih novosagrađenih nekretnina za čak 33 posto između jula 2022. i jula 2023.
Skrivaju se podaci o nezaposlenosti mladih
Iako je ne toliko davno slovila kao država u kojoj se lako može pronaći posao zbog velikog privrednog rasta, situacija se promenila, bar po pitanju mladih. Stopa nezaposlenosti ukupnog stanovništva iznosi samo 5.2 posto, ali je stopa nezaposlenosti među mladima (od 16 do 24 godine, koji ne studiraju) 21.3 posto.
Pre samo nekoliko godina se kretala između 10 i 14 posto. Zbog kontinuiranog rasta stope nezaposlenosti, koji prati druge negativne ekonomske pokazatelje, kineske vlasti su prekinule mesečnu objavu tih podataka.
Nacionalni zavod za statistiku Kine taj potez opravdava potrebom za "unapređenjem" metodologije koja se koristi po pitanju merenja nezaposlenosti mladih. Fu Linghui, portparol Nacionalnog zavoda za statistiku Kine, izjavio je da će se podatak početi javno objavljivati kada se revidira metodologija.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Oštar pad izvoza
Kina se naziva "fabrikom sveta" s razlogom. Najveći je svetski izvoznik proizvoda, a to za sobom nosi određene mane (uz očigledne prednosti). Još uvek se radi o tržištu koje je manje od SAD-a (najvećeg svetskog uvoznika) i EU, pa Kina ustvari primarno proizvodi za ostatak sveta.
Kada potražnja u ostatku sveta jenjava, kada svetske ekonomije smanjuju uvoz (zbog krize ili drugog razloga), onda to Kina prva oseti. Podaci za jul pokazuju da se vrednost izvoza iz Kine smanjila za 14.5 posto u odnosu na prošlu godinu. Gledajući prvih šest meseci, vrednost izvoza je pala za 5 posto.
Jednostavno rečeno, ostatak sveta kupuje sve manje iz Kine. Kako Kina dominantno proizvodi za svetsko, a ne domaće tržište, pad se itekako oseti. Dok se većina razvijenog sveta bori s rastom cena, Kina ima suprotan problem.
Prodajne industrijske cene padaju već deset meseci zaredom, pa su u julu bile 4.4 posto manje nego u istom mesecu 2022. To dovodi do straha od deflacije, sasvim suprotne opasnosti od inflacije, ali s potencijalno još težim posledicama na privredu.
Da bi se to sprečilo, vlasti su uvele brojne mere usmerene prema stimuliranju potrošnje. To bi moglo pogoršati drugi problem kroz koji Kina prolazi već zadnjih nekoliko godina, a to je prevelika zaduženost.
Kina je postala zaduženija od EU i SAD-a
U prošlosti su Kinezi smatrani mnogo štedljivijim od građana i političara u SAD i Evropi. Štedljivi i vredni Kinezi predstavljaju se kao uzor na koji bi svi trebalo da se ugledaju. Ista predrasuda je postojala prema Japanu i ranije.
Kao što je nekada važilo za Japan, ali od sredine 90-ih više nije tačno (1990. dug Japana je bio 40 odsto BDP-a, danas je preko 200 odsto), tako da se više ne može govoriti o nisko zaduženoj Kini. Iako je centralna vlada u Kini zvanično još uvek relativno nisko zadužena, nivo duga se gomilao poslednjih godina.
Gledajući ukupan dug, koji pored države uključuje dugove građana i kompanija, Kina se zadužila koliko i SAD i EU. U prva tri meseca ove godine ukupan dug je dostigao 279,7 odsto BDP-a.
Do izbijanja krize 2008. bio je ispod 150 odsto BDP-a. Deo rasta se odnosi na državni dug, koji je porastao sa 25 odsto u 2006. na 77 odsto u 2022. godini, ali su kompanije i stanovništvo odgovorni za najveći deo rasta. Prema procenama, relativni nivo zaduženosti je trenutno čak i veći nego u SAD i EU.
Demografski kolaps je pretnja budućem razvoju
Snažan ekonomski rast je mnogo lakše postići na niskim nivoima razvoja nego na visokim nivoima. Samo prelazak radnika iz poljoprivrednog u industrijski sektor dovodi do velikog povećanja produktivnosti privrede. Tada je lakše izbeći ili prikriti strukturne probleme.
Ali vremenom se ekonomski rast nužno usporava kako se zemlja približava najrazvijenijim. Problemi počinju da se manifestuju, posebno kada su bili zanemareni tokom velikog ekonomskog buma. Kina se nalazi upravo u takvoj situaciji.
Svi navedeni problemi su rešivi, ali postoji veliki problem koji još nijedna država nije efikasno rešila, a to je demografija. U 2022. godini u Kini je bilo 10 miliona rođenih. Koliko je pad šokantan pokazuje činjenica da je 2017. bilo 17 miliona rođenih. Prošlogodišnji broj rođenih bio je najmanji od velike gladi 1960. izazvane komunističkom politikom u okviru „Velikog skoka napred”.
Pad fertiliteta u Kini na 1,09 dece po ženi je ogroman problem jer podrazumeva ubrzano starenje stanovništva, smanjenje broja radnika i povećanje troškova zdravstvene i socijalne zaštite. Poređenja radi, fertilitet u EU je 1,53 deteta po ženi, u SAD 1,78, a čak i u poslovično demografski starom Japanu je 1,3 deteta po ženi.
Rešavanje problema u Kini odrediće sudbinu sveta
Kina prolazi kroz korenite promene, a zbog same činjenice da je jedna od tri najveće ekonomije koje zajedno čine više od polovine svetske ekonomije, to znači da će posledice osetiti ceo svet.
Navikli smo na stvari kao što su prezaduženost, kriza nekretnina, demografsko starenje i nezaposlenost mladih u kontekstu SAD i EU. Ovi problemi su se iznenada pojavili i u Kini, i to u težem obliku. Njihovo rešavanje biće veliki test za Komunističku partiju Kine. To će odrediti sudbinu sveta i odnosa snaga u narednim decenijama.
Ostavi komentar