Nakon napada Rusije na Ukrajinu, svet je u strahu, posebno ako sukob dodatno eskalira, jer bi posledice takvog scenarija, pre svega ekonomske, mogle da se odraze ne samo na ove dve zaraćene države, već i na ceo svet. Tako bar tvrde stručnjaci, a da su u pravu videlo se odmah nakon prvih ispaljenih granata, kada su cene mnoge berzanske robe gotovo podivljale
To se pre svega odnosi na gas i naftu ali i na pšenicu, zbog čega postoje strepnje da bi ovaj sukob, ako se ne zaustavi, mogao da napravi poteškoće na globalnom nivou, tim pre što se svetska ekonomija i privreda još uvek nisu oporavile od posledica pandemije korona virusom. Dodatnu neizvesnost stvara i to što su sukobi neočekivano intenzivni, pa preti opasnost da se u njih uključe i drugi.
Ipak, treba sačekati da se vidi kako će se dalje odvijati situacija i koje sve ekonomske posledice svet može da očekuje od ovog, za sada, regoionalnog oružanog sukoba.
Profesor Fakulteta za bankarstvo i finansije, Mališa Đukić za “Blic Biznis” kaže da treba biti obazriv prilikom procena ali ono što je za sada vidljivo to je da ovaj sukob već napravio značajne poremećaje na tržištu energenata na globalnom nivou.
- Kada to kažem mislim pre svega na neizvesnost vezanu za snabdevanje energentima koja neminovnoo uslovljava i rizik rasta njihovih cena koji onda uslovljava i opšti rast inflacije, što treba imati u vidu.
Ankete koje su nedavno rađene na finansijskom tržištu Evrope i Amerike, pokazuju da će u prvom kvartalu ove godine, inflacija zbog ovakvih trendova sa energentima, izaći iz ciljane. Te ankete pokazuju i da bi se u drugom kvartalu ona svela na projektovanih tri odnosno dva posto. To je sve pod pretpostavkom da sukob ne eskalira u nepredviđenom smeru - objašnjava profesor Đukić.
On dodaje da što se tiče drugih posledica, poput rasta kamatnih stopa i stanja javnog duga, isuviše je rano davati prognoze.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
- Tu su podeljena mišljenja jer nijednoj centralnoj banci nije interes naglog skoka kamatnih stopa i to zato što su mnoge države, pre svega SAD, zbog korone, zabeležile veliki skoK javnog duga. Ako bi one i dalje rasle mogle bi da dodatno ugroze privredni rast. Drugim rečima povećanje zaduženosti bilo bi velika omča i vrlo je osetljivo pitanje za mnoge ekonomije i zato mislim da ne treba očekivati nagli skok kamatnih stopa - navodi Đukić.
Inače, cena nafte je odmah nakon sukoba skočila za 4,69 odsto i iznosila je 101,93 dolara po barelu, što je prvi put od 2014. godine. Cena gasa, je do kraja dana u Evropi poskupela za čak 52 odsto i premašila nivo od 1.600 dolara za 1.000 kubnih metara. Sve to unosi nemir, posebno u zemljama Evropske unije, koje oko 40 posto gasa uvoze iz Rusije, a sirove nafte blizu 30.
Ostavi komentar