Zvanični kurs Evra za dan 06.12.21. :: 117.5781 rsd
Tekst objavljen: 14.11.2021 12:00        


Pandemija i sa njom skopčani problemi doveli su do određenih finansijskih neravnoteža

Svetska privreda na respiratoru


Pogrešna je pretpostavka da se cela piramidalna struktura zaduživanja radi održavanja dinamike rasta na nivou država desila u isto vreme kad i pandemija. Pandemija je samo tu spiralu ubrzala. Dugovi su krenuli da rastu mnogo pre, a veoma brzo nakon ekonomske krize 2008. godine i od tada se samo uvećavaju.Kapitalizam i profit uspostavili su model rasta zasnovan na zaduživanju, tako da sve ukazuje da će biti neophodno promeniti taj pristup.

Trenutno najveća ekonomija sveta SAD susreće se sa situacijom da mora podići svoju već previsoku gornju granicu zaduživanja, jer u suprotnom neće moći da izvršava svoje finansijske obaveze. Sve je odloženo za 3. decembar do kada je Senat izglasao privremeno finansiranje. Trenutni federalni dug je 28.400 milijardi dolara. Nimalo ružičasta situacija nije ni sa poslovnim sektorom u SAD.Apokaliptične prognoze iznose i analitičari investicione banke Goldman Sachs koji tvrde da će talas bankrota u SAD biti gori nego tokom 2008. godine.

Podaci koji stižu iz drugih delova sveta su isto tako alarmantni i nimalo ohrabrujući. Kineska kompanija za izgradnju nekretnina„Evergrande“ je trenutno najviše zadužena kompanija na svetu. Poslednje informacije su da ova firma ne plaća na vreme kamate na obveznice. Još je nejasno hoće li to kašnjenje u plaćanju značiti sigurni bankrot kompanije, ali je iz kašnjenja jasno kako kineske vlasti ne pomažu ovu kompaniju kako bi ispunila obveze prema investitorima. Nakon što je „Evergrande“ zakasnio da plati kamate po obveznicama delu investitora, sada ulazi u 30-dnevni grejs period u kojem mora da plati dospele dugove ili restrukturira dug. S obzirom na kašnjenje u plaćanju kompanije „Evergrande“ čini se kako je najveće restrukturiranje duga u kineskoj istoriji sada neizbežno.

Ovo su samo ilustrativni primerišta se dešava kada se kompanija ili država prezaduže, a nemaju realnu osnovu za to.

U Evropskoj uniji, ukupna zaduženost preduzeća je prošle godine uvećana za petinu.Podaci govore da je učešće korporativnog duga nefinansijskog sektora u Evropskoj uniji, kao posledica dodatnog zaduživanja firmi, prošle godine uvećano za više od 9 odsto, na oko 106 odsto BDP-a. Analitičari ukazuju da će pokazatelji o rastu korporativnog duga ove godine biti još dramatičniji. Kako se privreda bude oporavljala prekomerni dug će u velikoj meri ograničiti investiciona ulaganja i podstaći rast teško naplativih potraživanja, te je tako novi talas nelekvidnosti vrlo izvestan.

Kada je reč o dugu privatnog sektora u Srbiji, prema podacima koje je nedavno izneo ekonomista Dragovan Milićević u svom analitičkom tekstu objavljenom na portalu makroekonomija.org,ukupan spoljni dug privatnog sektora je 16,05 milijardi evrai njega čine kratkoročni, dugoročni i srednjoročni dug prema subjektima i kreditorima. Spoljni dug privatnog sektora obuhvata dug banaka, preduzeća i ostalih sektora za koje nije izdata državna garancija.

Svetska privreda na respiratoru

Podaci govore da se svet zadužio za 281 hiljadu milijardi dolara ukupnog javnog i privatnog duga, što je 355% svetskog BDP-a. To je svojevrsna dužnička bomba za koju se ne zna kada će eksplodirati. A možda je već „Evergrande“ zapalio fitilj?Ono što očigledno sledi je da čim kriza popusti, centralne banke kreću sa povećanjem kamatnih stopa.To se već dešava u pojedinim zemljama. U Mađarskoj je referentna kamatna stopa letos povećana za 30 baznih poena na 1,20 odsto. Banka Engleske je označila da bi kamatne stope mogle porasti već iduće godine. Izvesno, na srednji rok moguće je i povećanje kamata od nekoliko procenata da bi se inflacija obuzdala. Procene su da bi taj rast kamata mogao da podigne godišnji iznos zaduživanja za novih 2.500 miijardi ili praktično za jednu trećinu iznad ukupno ostvarenog svetskog profita.

Ako se na sve ovo dodaju izazovi sve veće inflacije i nastupajuće energetske krize, dolazi se dogrudve snega za koju je pitanje samo na koju građevinu u podnožju će se srušiti.

Zdrava logika nalaže da treba spasavati firme koje su dugoročno održive, ali je u uslovima pandemije teško odgovoriti koja je to zdrava firma jer su se organizacija posla i način rada drastično promenili. Da li spašavati transportnu firmu, koja jeste u problemu, ali ubrzano radi na digitalizaciji isporuke i informatičkom povezivanju sa carinskim sistemom; ili ugostiteljsko preduzeće koje se snašlo, povezalo sa dostavljačkim firmama i organizovalo isporuku hrane? Potreban je potpuno novi pristup u sagledavanju problema.

Profesor dr Dejan D. Erić, dekan Beogradske bankarske akademije,kaže da bez obzira na sve okolnosti, ne očekuje da bi usled najnovijih događaja moglo doći do širenja krize korporativnog duga u širim razmerama. Naravno, ističe, takva verovatnoća se nikada u potpunosti ne može isključiti, ali je to, po njegovom mišljenju, malo verovatno.

„Bilo je i biće korporativnih neuspeha, bankrotstava i likvidacija, ne samo velikih kompanija, već i velikih finansijskih institucija. Ključno pitanje je šta su uzroci? Slučaj kompanije „Evergrande“ je tipičan primer pogrešnog finansijskog menadžmenta, nepoštovanja principa korporativnog upravljanja i pomalo bezglavnog zaduživanja bez sagledavanja objektivnih granica duga i svih opasnosti koje on nosi. Imajući u vidu da je kineska privreda beležila izuzetne stope privrednog rasta, ovaj događaj može ostaviti određeni trag na finansijski sistem NR Kine i dovesti do preispitivanja načina finansiranja. Rast treba da bude brz, ali održiv“, navodi Erić.

On navodi da, kada je reč o domaćem tržištu i dugovima privrednih subjekata, tu „ne bi mogao dati previše optimističan odgovor“.Pre nekoliko godina dr Ivan Stošić sa Instituta ekonomskih nauka i Dejan Erić su radili jednu analizu.Uzeli su za dve uzastopne godine konsolidovani bilans svih privrednih društava koja vode sistem dvojnog knjigovodstva kod Agencije za privredne registre.Uključili su više od 100.000 subjekata. Analizirali su dva racija (koeficijenta, pokazatelja) zaduženosti – D/E i D/A. Prvi je odnos dug – sopstvena sredstva, a drugi odnos duga i ukupne aktive (pasive). D/E je u proseku bio veći od 2, pri čemu mu je granična vrednost maksimum 1 (na 100 dinara sopstvenih sredstava maksimalan dug ne bi smeo da bude veći od 100 dinara).

„D/A je iznosio oko 67% sa tendencijom rasta tokom godina, što bi značilo da u bilansu stanja prosečnog srpskog privrednog društva obaveze i dugovi u ukupnoj pasivi čine dve trećine. To ukazuje na visok stepen zaduženosti naših privrednih društava (u proseku) i visok rizik od neizvršenja obaveza. Naravno, ove nalaze treba uzeti samo uslovno i sa rezervom, ali kao dobar orijentir, veoma koristan za mudre menadžere i iskusne finansijske menadžere“, navodi Erić.

Na naše pitanje kako prevazići problem, da li rešenje leži u zdravom stečaju, restrukturiraju duga, otpisu poreskih obaveza ili nekoj drugoj opciji, profesor Erić naglašava da nema univerzalnih odgovora.

„Izuzetno je bitna dobra dijagnostika i za svakog vlasnika biznisa je bitno da tačno zna svoju realnu finansijsku poziciju.Korišćenje duga je kao korišćenje lekova – do određene granice pomaže, leči, ali preko određenih može da našteti i ugrozi zdravlje“, kaže Erić.

Prema njegovim rečima izuzetno je važno finansijsko restrukturiranje. To nije samo restrukturiranje duga, kao što se često misli, iako jeste jedan njegov najvažniji i sastavni deo.

„Ono obuhvata i restrukturiranje akcijskog kapitala (sopstvenih sredstava), što je za mnoge vlasnike bolno pitanje, na primer ‒ dokapitalizacija, prodaja dela firme, priprema za Inicijalnu janvu ponudu (IPO) ili preduzeće može ići na prodaju dela vlasništva (akcija) nad poslovnim segmentom (equity curve-out – ECO). Izlazak na berzu su mere koje izuzetno „leče“ bolest preteranog duga. Ali, podrazumevaju niz promena koje domaći menadžeri, naročito „tvrdog“ i autokratskog stila upravljanja prosto nisu spremni da prihvate“, objašnjava Erić.

 

PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE


Profit najvećih kompanija 50 puta manji od duga

Ekonomista Dragovan Milićevićdošao je do podatka da je ukupan svetski kompanijski dug u 2020. godini imao gotovo eksponencijalni rast i da je krajem traćeg kvartala 2020. godine dostigao81.000 milijardi dolara.

O veličini duga najbolje govori upoređivanje sa ostvarenim profitom 543 najveće svetske kompanije sa Forbes-ove liste kada se isključe banke i osiguravajuća društva. Profit ovih kompanija u 2020. je iznosio „samo“ 1627,55 milijardi dolara ili gotovo 50 puta manje nego ukupan dugoročni i kratkoročni dug. Kada se pogleda ukupna prodaja analizirane 543 kompanije, dobija se podatak da je ukupna prodaja bila „samo“ 24.281,9 milijardi ili više od 3 puta manje od ukupnog duga.

Istraživano je poslovanje 900 kompanija, te je utvrđeno da je Volkswagen sa 192 milijarde dolara duga, na prvom mestu među najzaduženijim svetskim kompanijama, AT&T (176 milijardi), Daimler (151 milijarda), Toyota (138 milijardi), Softbank Group (135 milijardi),Verizon (129 milijardi), Ford (122 milijarde), BMW (114 milijardi), Comcast Corporation (104 milijarde), Anheuser-Busch (96 milijardi).

Kada se pogleda ova lista, nije teško zaključiti da se na njoj nalazi čak pet velikih svetskih proizvođača automobila.Automobilska industrija tek će se susretati sa izazovima u budućnosti.Zbog klimatskih promena biće neophodno smanjiti proizvodnju automobila koji se kreću na biofosilnom gorivu, a povećati proizvodnju električnih vozila. Tu je i problem sa nabavkom komponenti (čipovi). Ako na sve dodamo i neizvesnost oko pandemije, digitalizaciju, rad od kuće, pa i upitnu mobilnost stanovnika u budućnosti, planerima u menadžerskim sektorima razvoja, neće biti nimalo lako.

A šta je sa Srbijom?

Kada je reč o Srbiji ekonomista Dragovan Milićević navodi da je ukupan spoljni dug privatnog sektora 16,05 milijardi evra i njega čine kratkoročni, dugoročni i srednjoročni dug prema subjektima i kreditorima.

„Nažalost, veliki deo kredita je plasiran kompanijama koje su upale u probleme sa poslovanjem, neke su čak i namerno dovedene do nelikvidnosti, setimo se slučajeva iz ne tako davne prošlosti ‒Beohemije i Interkomerca. Banke su već sigurno uradile restrukturirnaje dugova gde je to moguće i svojim bilansima uradile rezervisanja za gubitke i rizike. Zdrav stečaj je već urađen gde je trebalo. Banke sada mnogo opreznije odobravaju kredite i to su dugovi uglavnomiz perioda labave kreditne politike banaka i plasmana bez detaljnih provera i kapaciteta kompanija za otplatu dugova i uključenja kreditnih rizika“, kaže Milićević.

Predsednik udruženja „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije“Predrag Mitrović, ističe da osnovna greška leži u pogrešno postavljenom ekonomskom modelu koji usmerava privredne tokove u našoj zemlji. Ako se na ovo dodaju loši zakoni koji često ne idu na ruku domaćim privrednicima, dolazi se do toga da je privrednik prepušten sam sebi, da probleme rešava sam i da mu se opstanak svodi na puko preživljavanje.

„Sa početkom pandemije pojedine delatnosti privrede su stavljene na crnu listu mogućih potencijalnih kreditiranja. Ako uzmemo u obzir da poslovne banke sagledavaju finansijske izveštaje za prethodne dve godine i ako nemate iskazan rast poslovnih prihoda u godini koja je poslednja po analizi, automatski ste u problemu i banka po metodologiji isključuje mogućnost da vas kreditira“, Mitrović navodi načine kako firme ulaze u krizu likvidnosti.

„Izlazak se može naći u izmeni Zakona o Narodnoj banci gde će se omogućiti tzv. primarna emisija sa direktnim ulaganjima u proces proizvodnje, a ne potrošnje kao što je to rađeno 90-ih godina. Drugi bitan potez je da sve što uvozimo supstituišemo domaćom proizvodnjom. Državna podrška u svemu tome je neophodna“, predlaže Mitrović.

Gde je Srbija – govor statistike?

U analizi „Rast korporativnog duga za vreme pandemije ‒ pretnja oporavku ekonomije“, ekonomista Ivan Nikolić (MAT, februar 2021) navodi da, za razliku od EU, prema podacima NBS, privreda Srbije beleži umereni rast zaduženosti u 2020. Učešće korporativnog duga u BDP-u je, po toj analizi, krajem prošle godine u odnosu na četvrto tromesečje 2019. uvećano tek za 2,3%, na nivo od 26,1%. Dug privrede je i dalje skoro za četvrtinu niži u odnosu na rekordnu zaduženost tokom trećeg tromesečja 2012. godine.

Nikolić napominje da ovako izražen dug obuhvata ukupna potraživanja domaćih banaka od privrede, uključujući i korporativne obveznice, kao novi vid finansiranja preduzeća koji je otpočeo u septembru prošle godine.Dodaje da se dužnička slika ne bi značajnije promenila ni ako bi se ovaj dug uvećao za dugovanja preduzeća u inostranstvu. Čak bi neto saldo zaduženosti bio povoljniji, budući da se u periodu januar-septembar 2020. stanje neto finansijskih obaveza domaćih rezidentnih preduzeća prema nerezidentima smanjio za 1.294,6 miliona evra, na 2.175 miliona evra. Taj iznos predstavlja tek dve petine neto finansijskih obaveza privrede prema inostranim poveriocima s kraja 2013. godine.

Iako je ekonomista Nikolić optimista podaci drugih institucija upozoravaju. Naime, prema podacima Agencije za privredne registre saopštenim u junu ove godine,stepen ukupne zaduženosti privrede Srbije je porastao, pa privrednici na jedan dinar sopstvenog kapitala koriste 1,69 dinara pozajmljenog novca. Na to su ukazali podaci iz završnih računa preduzeća i preduzetnika za 2020. godinu, koje je analizirala Agencija za privredne registre.

Intenzivnijim zaduživanjem ukupne obaveze privrednih društava porasle su za 10,4 odsto i dostigle su, prema APR – 10.758,8 miljardi dinara, dok je ukupan gubitak, kumuliran u iznosu od 3.818,5 milijardi dinara, povećan za 8,5 odsto. Na jedan dinar sopstvenog kapitala u prerađivačkoj industriji dolazi 2,26 dinara pozajmljenih izvora. U trgovini na veliko i malo na dinar svog kapitala dolazi 2,27 dinara pozajmljenog novca, a u građevinarstvu 2,29 pozajmljenih dinara. Prema podacima APR-a, preduzeća koja se bave saobraćajem i skladištenjem na jedan sopstveni dinar koriste 1,35 pozajmljenih dinara, dok u sektoru snabdevanja električnom energijom i gasom stepen ukupne zaduženosti 0,76 – na svaki svoj dinar koriste 76 para pozamljenog novca.

Godišnji izveštaj APR-a o poslovanju privrede u 2020. godini pokazuje da jenajveći gubitak, od svih segmenata privrednih društava prema veličini,iskazan kod mikro privrednih društava, koja su generisala 45,1% gubitka privrede ili 1.723.974 miliona dinara, uz godišnji rast od 17,3%.

Preduzeća su dalje, tokom drugog tromesečja ove godine najviše koristila kredite za obrtna sredstva i likvidnost koji su povećani za 22,2 milijarde dinara, a povećano je i zaduživanje po osnovu investicionih kredita (1 mld dinara).Posmatrano po delatnostima, najviše je povećano zaduženje preduzeća iz oblasti saobraćaja, smeštaja i komunikacija, trgovine i poslovanja nekretninama. Povećano je zaduživanje preduzeća iz ostalih delatnosti, izuzev poljoprivrede. Prema veličini preduzeća, gotovo celokupan rast odnosi se na kreditiranje malih preduzeća. Krediti odobreni segmentu mirkopreduzeća, malih i srednjih preduzeća činili su 68,3 odsto ukupnih kredita privredi u junu, a njihov međugodišnji rast iznosio je 5,7 odsto.

Kako dalje?

Uspešnost i brzina oporavka od posledica pandemije u sektoru MMSP direktno će zavisiti od dostupnosti različitih i povoljnih izvora finansiranja. Zato je važno da se pored bankarskih kredita razvijaju i drugi vidovi alternativnog finanisiranja kao što je i kraudinvesting (crowdinvesting).

Ekonomista IvanNikolić u svojoj analizi navodi da su aktuelne rasprave u EU fokusirane opet na pitanje rešavanja problematičnih plasmana (NPL), te važnosti oslobađanja bilansa stanja banaka za nove pozajmice.

Kako ističe,Evropa se trenutno suočava sa sve većim brojem preduzeća, posebno u segmentu MSP, koja nemaju adekvatan kolateral.Ukoliko govorimo o političkoj volji, u Evropskom savetu i dalje ne postoji saglasnost oko tzv. „instrumenta za podršku solventnosti“ privredi. Stavovi su ambivalentni. Dilema je i kako se odnositi prema dugu iz pred COVID-19 perioda. Dug nastao za vreme pandemije ne bi trebalo da predstavlja moralni hazard. Međutim, taj se dug ne može suštinski odvojiti od nasleđenog duga iz predkriznog perioda. Uspešno restrukturiranje i dalji opstanak moguć je samo ako se dug jedinstveno tretira.

U cilju jačanja evropskog tržišta kapitala Evropska komisija je još pre nekoliko godina pokrenula inicijativu pod nazivom Unija tržišta kapitala. Tržište kapitala bi moglo da ima značajniju ulogu u finansiranju evropske, pa i srpske privrede, posebno u periodu nakon COVID-19. Može se, isto tako, očekivati da će jedna od nužnih mera biti jednokratni otpis duga malim i srednjim preduzećima, uključujući poreske i obaveze socijalnog osiguranja tokom trajanja pandemije.

Dejan Erić kaže da ne očekuje da će globalna kriza izbiti zbog korporativnog duga, ali da je moguće da će se to desiti zbog javnog duga.„Paralelno sa vešću o ‘Evergrande’ pojavila se i vest da je NR Kina zabranila upotrebu kripto valuta. Da li to može izazvati novu krizu? E, tu ne mogu biti tako kategoričan da neće, ali vreme pred nama će pokazati“, naglašava Erić.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
pandemija Srbija ekonomska kriza svetska ekonomija

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana