Hleb, peciva, konditorski proizvodi, sveža riba, pakovani kroasani, gotova jela po cenama nižim i do 50 odsto.
Ne, nije reč o dobroj volji trgovaca, nego o prodaji robe pred istek roka koje ovih dana u rafovima ima neuobičajeno mnogo. Da li su trgovine počele na ovaj način da privlače kupce ili samo pokušavaju da nadomeste gubitke posle ograničavanja marži, nije ni važno.
Ko želi da upotrebi proizvode odmah ili u narednih nekoliko dana, može da obavi jeftiniju kupovinu. Količine ove robe koje su se pojavile ne samo na rafovima nego i na kasama u svim trgovinama pokazuju da su oni počeli agresivnije da izdvajaju i snižavaju proizvode kojima ističe rok, a koje su ranije možda, kako je predviđeno, više povlačili i otpisivali, piše Politika.
Uredbom kojom je smanjena marža na 20 odsto na čak 3.000 artikala u 23 robne grupe trgovci sasvim sigurno imaju manje prostora da zarade na standardnoj robi, pa pokušavaju da izvuku maksimum i od proizvoda koji su pred istekom roka, jer bi ona inače bila čist gubitak (morali bi da je povuku i unište). Jer takva su pravila za robu koja se ne proda do kraja deklarisanog roka. Ona po propisima mora da bude izdvojena na posebnim mestima i jasno deklarisana i označena. Inače i pre intervencije države ovakve proizvode su trgovci redovno, ali u manjim količinama nudili kupcima, ali su to do sada bili artikli sa manjim obrtom ili oni koji se slabije traže, zatim kod onih koji su naručeni u prevelikoj količini ili nisu dobro prošli kod kupaca, ali sada se čini da ovde ima malo više ekonomske računice.
- Ranije smo imali više akcija sa velikim procentima sniženja, ali su one za sada ukinute. Mnogi kupci se poslednjih dana prebacuju i uzimaju ove proizvode, jer sada zaista za artikle koje želite odmah da upotrebite možete da izdvojite manje novca. Juče sam na sniženju kupila losos u komadu koji je koštao 1.700 dinara, a inače ga plaćam više od 2.500 hiljade dinara. Znači nisu samo najjeftiniji proizvodi pred istekom roka sniženi, nego i ovi skuplji i to nije loše. Imam dva dana da pripremim ručak - kaže jedna naša sugrađanka.
Kako nam je potvrdila, otkad su cene u trgovinama promenjene promenila je i svoju naviku i sada obilazi više radnji kako bi uporedila cene i prošla jeftinije.U trgovinama smo saznali da to što su rafovi puni proizvoda pred istek roka trajanja nije posledica Uredbe o ograničavanju marži, nego da je reč o redovnoj praksi koja se stalno sprovodi. Sve više, rekli su nam, to se dešava jer trgovci izbegavaju bacanje hrane i tako smanjuju gubitke. A nije nemoguće da od uredbe trgovci sada paze na svaku stavku i pokušavaju da izvuku i najmanju dodatnu zaradu. Inače, ovakva praksa u svetu postoji odavno čak i uz aplikacije poput najpoznatije „Too good to go”, gde trgovci, pekare i restorani nude pakete hrane pred istekom po simboličnim cenama.
U Švedskoj, na primer, korpe sa proizvodima kojima ističe rok sadrže i meso, ribu, sireve i sve druge artikle koje kupci sasvim regularno uzimaju i na taj način štede. Ono što je osetljivije je u posebno izdvojenim frižiderima, a popusti idu i do 70 odsto. Ovako se štedi, a i ekološki je odgovornije. Razlog što se ova praksa u Evropi ne smatra „socijalom” i što je kupci rado prihvataju i ne smatraju nikakvom degradacijom je to što se u EU strogo meri količina bačene hrane i države imaju obavezu da te količine stalno smanjuju.
U nekim zemljama poput Francuske i Italije bacanje hrane je zabranjeno pa ona hrana koja je pred istekom roka čak mora da se donira ili proda po nižoj ceni. Kod nas ovo, nažalost, i dalje nije normalan i ekološki izbor nego iznuđeno rešenje, donacije su malobrojne, jer su komplikovane administrativno i poreski, a trgovci ovakvu robu nude sporadično. Sada malo više, jer im je to, eto, isplativije i zbog toga što im je država privremeno ograničila marže.
- Eto prilike da uvedemo ovakvu praksu, sigurna sam da domaći kupci ne bi imali ništa protiv da ubuduće i neke skuplje artikle kojima ističe rok kupe i pred istek roka trajanja i tako naprave značajnije uštede. Ali sumnjam, jer većina trgovaca ipak voli da zaračuna veću maržu i bolje zaradi, nego da navikava svoje potrošače da tu mogu da pazare jeftino – kaže jedan naš sagovornik koga smo juče zatekli u potrazi za nižim cenama.
Ostavi komentar