Na tržištu rada u drugom tromesečju situacija je dobra, s obzirom da je nezaposlenost došla na nivo iz drugog tromesečja 2019. godine, ocenio je Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu na predstavljanju Kvartalnog monitora, piše Danas
Stopa nezaposlenosti je iznosila 11,1 odsto što je rast u odnosu na isti kvartal prošle godine, ali prema Arsićevim rečima, kako prenosi Danas,tada je veliki broj ljudi otišao u neaktivnost zbog vanrednog stanja i stopa nezaposlenosti nije bila pravi pokazatelj stanja na tržištu rada.
Registrovana zaposlenost je povećana za 3,3 odsto, a u privatnom sektoru 4,9 odsto, dok je u javnom sktoru svega 0,5 odsto.
Arsić ocenjuje da ovo predstavlja popravljanje strukture zaposlenosti, kao i pad neformalne nezaposlenosti na 12 odsto u odnosu na 20 odsto pre nekoliko godina.
Na ovo utiče s jedne strane rast tražnje za radnicima zbog rasta privrede, ali još više velika emigracija radno sposobnih ljudi. To tera poslodavce da povećavaju plate i nude bolje uslove poslovanja.
Zato su zarade na međugodišnjem nivou povećane za 6,6, odsto, a zbog fiksnog kursa, u evrima su plate povećane za 10 odsto”, rekao je Arsić dodajući da su u privatnom sektoru plate povećane 7,7 odsto, dok su u javnom sektoru porasle za 4,5 odsto.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Spoljni dug – 32 milijarde dinara
Mali suficit tekućeg bilansa u prvom tromesečju u drugom se pretvorio u deficit od 570 miliona evra ili 4,4 odsto odsto BDP-a i to pre svega zahvaljujući manjku u robnoj razmeni od 1,6 milijardi evra. Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu na predstavljanju Kvartalnog monitora ocenio je da je tome najviše doprineo rast uvoznih cena pre svega energenata i repromaterijala.
“Izvoz i uvoz su se brzo oporavili i premašili su pretkrizni nivo za skoro 20 odsto. Tokom drugog tromesečja ostvaren je i visok priliv stranog kapitala, a strane direktne investicije su iznosile 731 miliona evra (5,6 odsto BDP-a), dok je neto priliv bio 428 miliona zbog odliva kapitala po osnovu kamata i dividendi”, ocenio je Arsić.
On je istakao da je spoljni dug dostigao do sada rekordan iznos od 32,2 milijarde evra koji je od 2019. godine povećan za 4,1 milijarde evra. U septembru se država zadužila za dodantih milijardu evra na inostranom tržištu. Odnos spoljnog duga prema BDP-u je 69 odsto što nije najviše do sada, zbog kako objašnjava Arsić, jačanja dinara prema evru.
Ostavi komentar