Zvanični kurs Evra za dan 26.11.20. :: 117.5787 rsd
Tekst objavljen: 18.04.2013 13:50        


Već nekoliko godina unazad, organ Gradske uprave nadležan za poslove legalizacije dostavlja Upravi za javne prihode podatke o podnosiocima zahteva za legalizaciju bespravno izgrađenih objekata.

Vi platite porez, a posle vam sruše nekretninu

Sasvim je logično. Naime radi se o evidentiranju i razrezivanju poreza na imovinu vlasnicima pomenutih objekata.

Kako predmet legalizacije mogu biti samo završeni objekti, koji čine funkcionalnu celinu i mogu se upotrebljavati u svrhu zbog koje su sagrađeni, logično je da bi njihovi vlasnici trebalo da budu obveznici godišnjeg poreza na imovinu.

Ali, da li je baš tako?

Jedna činjenica govori mnogo više o tome. Upravi za javne prihode se dostavljaju, na ovaj način, kako rešeni, tako i nerešeni zahtevi za legalizaciju.

Naime, ne legalizuju se isključivo stambeni objekti izgrađeni bez dozvole na parceli podnosioca zahteva. U velikom broju slučajeva, u pitanju je nadgradnja, dogradnja, rekonstrukcija, adaptacija i prenamena prostora.

Da objasnimo.

Za prihvatanje zahteva za legalizaciju bilo je neophodno samo podneti zahtev sa osnovnim podacima bez ikakve prateće dokumentacije. Šalteri su, u poslednjih nekoliko dana, pred samo isticanje roka, radili gotovo 24 sata.

Ako na ovo dodamo činjenicu da postoji veliki broj zahteva za legalizaciju za objekte u kojima se odstupilo od površine predviđene građevinskom dozvolom/ odobrenjem za gradnju, pitanje se kako se samo na osnovu zahteva za legalizaciju može odrediti površina koja podleže oporezivanju po osnovu poreza na imovinu.



Bivše dozvole za gradnju sadržale su približne površine objekata koji se mogu izraditi na osnovu njih (podsećamo na dozvoljena odstupanja, koja su se, u zavisnosti od, perioda kada su donošene i zakona koji su ih regulisali, kretala i preko 10 procenata od, dozvolom predviđene površine)

Ovde se postavlja pitanje kako se određuje površina koja je predmet oporezivanja ako nadležni organ za legalizaciju, kao jedini merodavan, nije tačno odredio njenu površinu.

Jer ako pretpostavimo da su projektant arhitektonske i građevinske struke, kao i inženjer elektrotehnike sa licencom komore merodavni da projektom izvedenog objekta pred nadležnim organom dokažu površinu i namenu objekta koji je predmet legalizacije, da li je popunjen zahtev za legalizaciju od strane vlasnika objekta, dovoljno tačan dokument za određivanje površine objekta koji je predmet legalizacije.

A ne treba zaboraviti ni činjenicu da svi objekti nisu legalizovani niti će biti legalizovani.

Da li zbog toga što se nalaze u površinama koje su urbanističkim planovima predviđene za javne namene (saobraćajnice, infrastruktura, zelene površine, dečije ustanove , školske ustanove i ostalo) ili zbog toga što vlasnici zemljišta nisu saglasni sa legalizacijom objekta.

Iako nema logike, legalnost objekta nije ono što čini osnov za oporezivanje, već određeno pravo na objektu i to vlasništvo, zakup, korišćenje, kao i pravo stanovanja (ma šta god to bilo). Ako se odbije zahtev za legalizaciju, objekat bi po zakonu trebalo srušiti. Tek onda prestaje osnov za oporezivanje jer objekat ne postoji.



Dakle, može se dogoditi da plaćate porez na imovinu za objekat koji nakon toga i ne bude legalizovan i da, na kraju, bude srušen.

I ovde se postavlja još jedno važno pitanje – od kada počinje da teče poreska obaveza za objekte u legalizaciji.

Naime, za nepokretnosti koje imaju upotrebnu dozvolu i koje su postale vlasništvo na osnovu ugovora o kupoprodaji, overenim pred sudom, početak poreske obaveze za porez na imovinu se uglavnom računa od dana overe ugovora.

Samim Zakonom o porezima na imovinu, uredbama, pravilnicima i ostalim, obavezujućim podzakonskim aktima, namena prostorija bitno utiče na visinu poreske obaveze.

Uzimajući u obzir da je mali broj predmeta rešen od strane organa nadležnih za poslove legalizacije, a da je mnogo veći broj zahteva za legalizaciju prosleđen Upravi, ko je u stvari stvarno nadležan da odredi čemu koja prostorija u objektu služi i kako se dolazi uopšte do osnovice za oporezivanje.

I definitivno najvažnije, po kom osnovu je jedan podnosilac zahteva za legalizaciju već postao poreski obveznik, a drugi podnosilac nije jer će on postati obveznik tek po odobrenju legalizacije!

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
porez na imovinu legalizacija nelegalni objekti kamatica

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana