Za šta Finci koriste skloništa kada nema rata?

Skloništa su opremljena ventilatorima, nepropusnim vratima, krevetima koji se mogu slagati jedan na drugi

Podstaknuta prošlogodišnjim početkom rata u Ukrajini, Finska je popisala svoja postojeća skloništa od bombi i ustanovila da ih ima 50.500, saopštilo je finsko ministarstvo unutrašnjih poslova.

Finska se pridružila vojnom savezu NATO u aprilu u istorijskom zaokretu u bezbednosnoj politici, ali se decenijama priprema za mogućnost sukoba sa Rusijom, nakon što se oduprla pokušaju invazije Sovjetskog Saveza tokom Drugog svetskog rata.

Oprezna severna država već je1950-ih uvela obaveznu izgradnju skloništa za hitne situacijeispod stambenih blokova i poslovnih zgrada, što objašnjava njihov sadašnji veliki broj.

PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE

Vladin popis stanovništva pokazao je da Finska sa 5,5 miliona stanovnika ima oko 50.500 skloništa od bombi u koja može stati 4,8 miliona stanovnika u hitnom slučaju ili napadu, saopštilo je ministarstvo.

Takođe je utvrđeno da je 91 odsto skloništa dovoljno jako da izdrži napad koji se izvodi konvencionalnim oružjem, dok je 83 odsto opremljeno za pružanje skloništa od ispuštanja gasova ili u slučaju nuklearne opasnosti.

Skloništa su opremljena ventilatorima, nepropusnim vratima, krevetima koji se mogu slagati jedan na drugi, pa čak i hemijskim toaletima, kao što je propisano zakonom iz 2011. godine.

U vreme mira u nekim od podzemnih skloništa nalaze se bazeni, sportski centri ili tematski park Deda Mraza.