EUR 117,60 USD 105,61 CHF 109,90

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 02.06.20. :: 117.5959 rsd

Tekst objavljen: 25.12.2019 10:10        


Građevinska industrija dala je najveći doprinos rastu BDP-a u trećem tromesečju ove godine sa snažnim rastom od 34,7 odsto

Za stan u Beogradu potrebno 20,4 godine rada

Doduše, najveći deo toga je zahvaljujući kapitalnim investicijama, gasovodu i auto-putevima, dok je stanogradnja zabeležila rast od oko 18 odsto.

Istovremeno sa sve većim brojem izgrađenih kvadrata poslednjih četiri-pet godina beleži se i značajan rast cena nekretnina, dotle da se postavlja pitanje da li u Srbiji, ili bolje reći u Beogradu, postoji novi balon na tržištu nekretnina kao pre krize 2008. godine.

Prema nekim kriterijumima, cene nekretnina u Beogradu su među najskupljima na svetu.

Prema analizi tržišta nekretnina Aleksandra Radivojevića, saradnika Kvartalnog monitora, ekonomske publikacije Fonda za razvoj ekonomske nauke, stanovi u Beogradu su skoro dvostruko skuplji nego u glavnim gradovima zemalja bivše Jugoslavije kada se uporede sa standardom stanovništva.

Naime, prema indeksu odnosa cena nekretnina i zarada, gde se u obzir uzima kupovina novoizgrađenog stana od 60 kvadratnih metara po prosečnoj ceni i prosečna plata.

Prema ovom kriterijumu u Srbiji je potrebno 17,8 godina, da neko sa prosečnom zaradom kupi stan od 60 kvadrata.

Pošto je neizvodljivo da neko skoro 18 godina celu platu štedi samo za stan, ako se iz plate izuzmu troškovi života taman iznad linije apsolutnog siromaštva, vreme potrebno za kupovinu stana skače na 23,7 godina.

U Beogradu je još teže kupiti stan jer, iako ima najveću prosečnu platu, cene stanova su još više u odnosu na ostatak Srbije, pa je potrebno 20,4 godine da se cela plata ostavlja sa strane kako bi se kupio stan od 60 kvadrata u novoj gradnji. U okruženju, stvar je daleko povoljnija po kupce.

U Sarajevu je potrebno 8,9 godina, u Zagrebu 9,5 godina, Podgorici 9,9 godina i u Skoplju malo preko devet godina. Kako se navodi u analizi tržišta nekretnina poznata švajcarska banka UBS ima indikator koji ukazuje u kojim svetskim gradovima postoji rizik od balona nekretnina koji doduše ne obuhvata Beograd.

Ovaj indeks poredi prosečan novoizgrađen stan od 60 kvadrata sa zaradom zaposlenog sa visokom stručnom spremom.

Radivojević je izračunao ovaj indeks za Beograd i dobio da se glavni grad Srbije nalazi odmah iza Hongkonga, Pariza i Londona, a ispred Singapura i Tokija, pošto je potrebno 13 godina rada na iznadprosečno plaćenom poslu da se kupi stan.

Hongkong je ubedljivo najskuplji sa 21 godinom, dok je u Parizu i Londonu potrebno 15 i 14 godina. Drugi pokazatelj stanja na tržištu nekretnina u Srbiji je učešće stambenih kredita u BDP-u. Sa svega 7,6 odsto u 2018. godini Srbija je ispod proseka zemalja Centralne i Istočne Evrope. Ovo je sasvim sigurno posledica činjenice da se skoro 70 odsto nekretnina, stanova u Srbiji proda za gotovinu. Prema podacima iz izveštaja za 2018. godinu Republičkog geodetskog zavoda, 69 odsto stanova se proda za keš i to važi i za novogradnju i staru gradnju.

Oko 25 odsto kupovina je na kredit, dok za pet odsto RGZ nema podatke.Prema podacima RGZ-a, prosečna cena stana u Srbiji je 900 evra za kvadrat u staroj gradnji, a 1.180 evra za kvadrat nove gradnje. U Beogradu je u 2018. godini kvadrat stare gradnje koštao u proseku 1.150 evra, a novogradnje 1.500 evra.U prvom tromesečju ove godine cene su skočile na 1.250 evra za kvadrat stare, odnosno 1.700 evra nove gradnje. Inače, zanimljivo je da od 2014. godine cene stanova u Beogradu samo rastu iako smo imali fiskalnu konsolidaciju i smanjenje plata i penzija.

U 2015. godini, prvoj godini fiskalne konsolidacije, cene su porasle za tri odsto, a već sledeće za celih 18 odsto. U 2017. je rast cena opet bio skromniji pet odsto, da bi u 2018. opet bio dvocifreni rast cena, od 12 odsto. Za to vreme inflacija se kretala u rasponu dva do tri odsto. Takođe je zanimljivo i da je u poslednjih 14 godina samo u tri godine, od 2011. do 2013. zabeležen pad cena nekretnina i to kao posledica smanjenja broja izgrađenih kvadrata.

U prva tri meseca ove godina najčešća cena (modalni prosek) za prodat, odnosno kupljen stan bila je 1.000 evra za kvadrat stare gradnje, 268 stanova je prodato po toj ceni.

Kod novogradnje ubedljivo najčešća cena je 1.700 evra za kvadrat, pošto je 229 stanova prodato po toj ceni.Najskuplja opština u Beogradu u 2018. godini bila je Stari grad, gde je prosečan kvadrat stare gradnje koštao 1.838 evra, dok je nova gradnja koštala 2.194 evra.

Međutim, najskuplji stan je prodat na Savskom vencu, i to u Beogradu na vodi i koštao je 7.777 evra po kvadratu. Istovremeno najjeftiniji stan u Beogradu na vodi koštao je 2.862 evra po kvadratu. RGZ prati i cene nekretnina i na atraktivnim lokacijama u Beogradu, kao na primer u Skajlajnu, Central gardenu, Zelenoj aveniji, Kapijama Vračara, Voždove kapije, Vest 65, Blok 32 i Kneza Miloša rezidens. Nakon Beograda na vodi najskuplji je Skajlajn sa prosečnom cenom od 2.804 evra, gde najekskluzivniji stanovi koštaju 3.736 evra za kvadrat.Takođe, i druga nekretnina u Kneza Miloša, rezidens je među skupljima – 2.707 evra kvadrat, sa maksimalnom cenom od 3.608 evra.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
cene nekretnina Beograd nekretnine 20 godina rada

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana