Zašto je Kolumbija postala raj za digitalne nomade?

Najbolje je odsesti u hipsterskoj četvrti Zona Rosa ili Zona T, poznatoj po brojnim klubovima, restoranima, barovima i radnjama

U prošlosti jedna od najopasnijih zemalja sveta, poslednjih godina doživljava „bum“. Zbog prijatnih temperatura, niskih cena, fascinantne prirode i uzbudljivog noćnog života u nju dolaze da žive brojni zapadnjaci.

Pablo Eskobar, narkokarteli, gerilske grupe… Mnogima su i dalje to glavne asocijacije na Kolumbiju, južnoameričku državu koja je u prošlosti bila među najopasnijim na svetu. Daleko od toga da je danas bezbedna, pogotovo ne u poređenju sa evropskim zemljama, ali situacija je neuporedivo bolja nego pre nekoliko deenija, kada su masovna ubistva i otmice bile kao „dobar dan“.

Kolumbija je sada raj za digitalne nomade, a razloga je mnogo: osim drastičnog pada stope kriminala, putnike iz celog sveta privlače i niske cene i prijatna klima. Tu su i predivna priroda, odlična hrana i živahni gradovi, piše portal Slobodna Dalmacija.

Glavni grad je Bogota, koja ima oko sedam miliona stanovnika. Najbolje je odsesti u hipsterskoj četvrti Zona Rosa ili Zona T, poznatoj po brojnim klubovima, restoranima, barovima i radnjama. Iako tamo živi viša klasa, cena noćenja s doručkom u hotelima sa tri zvezdice, kao što je Saint Simon, manje je od 30 dolara.

Najlepši pogled na Bogotu pruža se sa brda Monserate, omiljene vikend destinacije stanovnika grada. Nalazi se na više od 3.000 metara nadmorske visine, a na vrhu su crkva i svetilište. Bogota je okružena planinama, ulice su brdovite, a središte grada krasi katedrala sagrađena 1823, na temeljima one iz 16. veka.

Veselo i opasno

Deo istorijskog jezgra je i La Kandelaria, najlepši deo kolumbijske metropole. Poznata je po šarenim kućicama u kolonijalnom stilu, brojnim muzejima i predivnim muralima i barovima. Danju je tamo vrlo živo i veselo, ali uveče postaje opasno pa je tada najbolje uzeti taksi ili Uber.

Nedaleko od Bogote je takozvana katedrala od soli do koje se, ukoliko nije gužva, automobilom može stići za manje od jednog sata. Sagrađena je sredinom 90-ih godina prošlog veka i to 200 metara ispod zemlje. Može primiti do 8.000 ljudi, a posetioce sve vreme prate fascinantni svetlosni i zvučni efekti, što katedrali daje dodatnu mističnost i lepotu.

Svakako treba posetiti i obližnji grad Zipakuiru koju krasi divna kolonijalna arhitektura, a mnogi je posećuju i zato što se u njoj školovao nobelovac Gabriel Garsia Markez, poznat po romanima „Sto godina samoće“ i „Ljubav u doba kolere“.

U Medelin mnogi dolaze da se zabave, ali i da konzmiraju opojna sredstva. U Kolumbiji je, naime, dozvoljeno posedovati do 20 grama marihuane, a zanimljivo je da se bez ikakvih posledica može imati i gram kokaina. Cena mu je 12 dolara, što je u proseku osam puta manje nego u Evropi i SAD.

U Medelinu treba videti komunu 13. Nekad je to bila jedna od mnogih sirotinjskih četvrti opasnih po život, a u novije vreme se transformisala u mesto za zabavu, uličnu umetnost i svakojake druge oblike kreativnosti pa je bez straha mogu obići i turisti.

Za posetu je najbolje angažovati lokalnu turističku agenciju, a cena izleta koji uključuje dvočasovnu vožnju mini kombijem od Medelina, doručak, ručak i vodiča, samo je petnaestak dolara. Atrakcija tog mesta je 220 metara visoka stena El Penol do čijeg vrha vodi više od 700 stepenica. Isplati se jer pogled na golemo tirkizno akumulacijsko jezero ostavlja bez daha.