Zvanični kurs Evra za dan 27.07.21. :: 117.5594 rsd
Tekst objavljen: 19.10.2012 13:45        


Ukoliko bismo pitali bankare da nam objasne fenomen kamatnih stopa u Srbiji, svako objašnjenje biće vezano za nizak kreditni rejting zemlje, politički rizik, visinu inflacije, zaduženost, odnosno prezaduženost države.

Zašto su u Srbiji kamate paprene?

Uz ovo neizostavno je opravdavanje bankara kako su, zbog male štednje u dinarima, prinuđeni da se zadužuju u evrima u inostranstvu, što dodatno poskupljuje cenu kreditnih proizvoda.

Ali, kada se uzme u obzir činjenica da se banke u inostranstvu zadužuju po kamatama od 3,80 do osam odsto u zavisnosti od rokova otplate, onda čitava ova priča pada u vodu, jer razlika između kamatne stope po kojoj se banka zadužuje i kamatne stope po kojoj banka prodaje svoju uslugu upravo dovodi do kategorije „nepristojne zarade”.

Iako je naša deviza tokom svih ovih godina silom prilika postala da „ne pitamo šta košta, samo da dobijemo kredite, minus i kartice” (jer to nam je jedini siguran izvor finansiranja kad zaškripi), upravo bi i dalje preskupi proizvodi trebalo da nas navedu da se zapitamo zašto je tako.

Dozvoljeni minus najskuplji

Aktivnosti bankarskog sektora do početka 2004. godine bile su svedene na minimum, bar kad je u pitanju bio poslovan odnos sa stanovništvom. Iako je tražnja za kreditima i drugim kreditnim proizvodima postojala i ranije, tek ulaskom stranih banaka na tržište Srbije ovaj segment poslovanja banaka postaje aktivan.



Sa povećanjem kreditnih aktivnosti banaka, povećavale su se i kamatne stope kao i ukupna cena tih proizvoda. Poslednja zvanična statistika prosečnih kamatnih stopa na plasmane u Srbiji i dalje je zabrinjavajuća.

Najskuplja kategorija koju koristimo jeste dozvoljeni minus, i to sa prosečnom stopom od 33,26 odsto, dok su nešto jeftinije kreditne kartice sa prosečnom kamatom od 21,73 odsto.

Stambene kredite u dinarima banke nam nude po prosečnoj stopi od čak 17,47 odsto, dok je za evre kamata 5,26 odsto.

Kod potrošačkih kredita u dinarima prosečna kamatna stopa se kreće od 14,21 do čak 28,62 odsto u zavisnosti od rokova otplate, odnosno kod kredita u evrima od 5,99 do 10,58 odsto.

Za kategoriju ostali krediti (u ovu kategoriju se svrstavaju keš krediti) u dinarima prosečna kamatna stopa se kreće od 17,05 do 21,62 odsto, odnosno kod kredita u evrima od 11,58 do 15 odsto.

U širokoj lepezi proizvoda velikog broja banaka na našem tržištu, uslovi pod kojima se zadužujemo manje-više su slični. U jeku krize, primorani smo što duže da se snalazimo uz pomoć banaka koje na nama možda i nepristojno zarađuju. Zašto kažemo nepristojna zarada? Pa zato što je to, kada uporedimo cenu proizvoda u bankarskom sektoru u regionu i Evropi, jedini mogući zaključak.

Prosečna kamatna stopa Evropska unija Srbija - evri Srbija - dinari
Potrošački krediti 5.77%-7.82% 5.99%-10.58% 14.21%-28.62%
Stambeni krediti 3.09%-3.62% 5.26% 17.47%
Ostali krediti 3.12%-3.60% 11.58%-15% 17.05%- 21.62%

Prosečna kamatna stopa Makedonija denari Hrvatska kuna Makedonija eur Hrvatska eur
Kratkoročni krediti 6.8% 11.5% 6.6% 7.64%
Dugoročni krediti 9.4% 9.84% 7% Stambeni 5.34%
Ostali 8.68%

Dakle, iz ovih brojeva jasno je da opravdanja banaka o ceni kapitala nisu prava slika koja je nama prikazana. Zarada je očigledno najbitniji faktor koji određuje cenu onoga što mi koristimo.

Pitanje koje nas sigurno najviše interesuje jeste da li ćemo i kada dočekati pad kamatnih stopa.

Hrvatska kamate ograničila zakonom

Ako se za sekund osvrnemo na štednju u Srbiji, treba reći da smo i ovde apsolutni pobednici po visini kamatnih stopa. Ali, iako ne brinu o pitanju skupih kreditnih proizvoda, čelnici Narodne banke Srbije se ne slažu sa tim da nas banke za svoju vernost nagrade dobrim kamatnim stopama na štednju jer, kažu, „to može dovesti do eventualnog urušavanja finansijskog sistema Srbije”.



Nije lepo reći, ali mi smo kategorija tržišta koja nije u prilici da pita i pregovara za cenu proizvoda koju kupuje. I upravo to, uz činjenicu da posrnula ekonomija i privreda tonu sve dublje sa sve većim stepenom nenaplativih kredita građana i privrede, ne zabrinjava nikog.

Smanjenje kamatnih stopa na štednju su i Narodna banka Srbije i čelnici banaka najavljivali kao jedan od ključnih faktora za smanjenje kamatnih stopa na kreditne proizvode.

Iako je prošle godine u toku „Nedelje štednje” nivo kamatnih stopa ostao u nivou standardnih ponuda banaka, efekat smanjenja kamatnih stopa na kredite je izostao.

Očigledno je da do smanjenja kamatnih stopa može doći samo uz određene zakonske regulative koje još uvek niko neće ni da razmotri. Pozitivan primer u ovome bi trebalo da nam bude Hrvatska, koja je u julu 2008. godine ograničila kamatne stope na kredite kroz Zakon o obaveznim odnosima.

Najviša dopuštena ugovorna kamatna stopa utvrđuje se za svako polugodište, za poslove između pravnih lica može iznositi 22,50 odsto, a za poslove između pravnih i fizičkih lica 12 odsto. Ali ona nam, bar za sada, ostaje samo primer.

U ograničenom, skoro nikakvom izboru koji imamo, računica je ono što nam mora biti prioritet. Izaberite banku kod koje ćete pod najpovoljnijim uslovima plaćati vaša zaduženja i kad god budete oštećeni u poslovnom odnosu sa bankom – promenite je.

 

PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
kamatica kamate srbija kamatne stope kamate banke nedelja štednje 2012 Nedelja štednje visoke kamate

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana