Veliki pad cene sirove nafte drastično je oborio rezultate naftnih kompanija širom sveta, dok su gubici neznatno ublaženi na troškovnoj strani manjim investicijama i otpuštanjem zaposlenih. Izuzetak nije bila ni Naftna industrija Srbije (NIS) koja je u 2015. godini zabeležila najslabiji rezultat još od 2009, prve godine u kojoj je Gazprom preuzeo kontrolu nad tada ruiniranim državnim preduzećem.
I dok će se akcionari setno prisećati godina sa višestruko većom dividendom, poreski obveznici bi i sada trebalo da budu zadovoljni. Nakon privatizacije NIS-a, barem smo ovde pošteđeni prenemaganja političara i čelnika državnih preduzeća oko niskih cena resursa, i što je najvažnije troška saniranja gubitaka poput onih u RTB-u, Železari i drugim populističkim projektima.
NIS je u prošloj godini zabeležio smanjenje realizacije od 19 odsto na 210,4 milijarde dinara, kao direktna posledica strmoglavog pada cene sirove nafte za oko 47 odsto. Naturalno posmatrano, promet NIS-a uvećan je za pet procenata, u velikoj meri kao posledica rasta domaćeg tržišta motornih goriva za 4,9 odsto. Na ino tržištu, NIS je nastavio da raste visokim dvocifrenim stopama rasta, delom usled niske startne osnove, a trenutno zauzima skoro 10 odsto tržišta BiH, u Bugarskoj 3,8 i u Rumuniji 0,7 odsto.
U skladu sa niskim cenom sirove nafte i biznis planom, domaća proizvodnja je smanjena pet odsto. Ovaj aspekt poslovanja, u periodu visokih cena sirove nafte, značajno je doprinosio profitu kompanije, dok se sada nalazi na strani negativnih činilaca profitabilnosti. Najbolja mera efikasnosti kompanije, EBITDA margina, spustila se na najniži nivo od 2010. godine, dok je neto dobit iznosila 14,6 milijardi dinara, što je naslabiji rezultat NIS-a od 2009. godine kada je većinski vlasnik, ruski Gazprom Neft, ušao u posed ove kompanije. Velikom padu krajnjeg rezultata doprinele su i negativne kursne razlike (pad kursa dinara u odnosu na dolar) koje su prošle godine umanjile dobitak za više od osam milijardi dinara.
Na strani pozitivnih faktora koji su poduprli krajnji rezultat našle su se uštede povećanjem operativne efikasnosti od 10,6 milijardi dinara (5,3 puta više od plana) i konačno rešenje pitanja duga Srbijagasa od 190 miliona evra. Petina ovog potraživanja naplaćeno je na kraju prošle godine dok će NIS ostatak prihodovati u pet jednakih rata zaključno sa 31. majem 2018. godine.
Uprkos velikom padu profita, NIS će zadržati višegodišnji racio isplate dividende koji podrazumeva isplatu četvrtine dobiti. Ako ovaj predlog izglasa skupština akcionara, vlasnicima akcija će pripasti bruto iznos od oko 24 dinara po akciji, dok je aktuelni dividendni prinos oko 4,5 odsto. Ovo je najniža godišnja dividenda koju će primiti akcionari NIS-a, a primera radi, kada je prvi put isplaćivana, 2013. godine, iznosila je 75,8 dinara što je vinulo akcije iznad psihološke granice od 1.000 dinara. Tada je tržišna kapitalizacija kompanije bila rekordnih 1,4 milijarde evra, dok je sada upola manja i na poslednjoj ceni iznosi oko 710 miliona evra.
NIS u tekuću godinu ulazi sa snažnim gotovinskim tokom od 51 milijardu dinara što garantuje stabilnu finansijsku poziciju uprkos očekivanom nastavku volatilnosti na svetskom tržištu sirove nafte. Takođe, ove godine kompanija će naplatiti oko 7,5 milijardi dinara potraživanja od Srbijagasa što daje dobru osnovu za krajnji finansijski rezultat.
Učinak osnovnog biznisa u velikoj meri će odrediti kretanje cene sirove nafte bez obzira na činjenicu da je NIS vertikalno integrisana kompanija (poslovni ciklus od proizvodnje, preko prerade do prodaje gotovih proizvoda). Ova diversifikovana pozicija dugoročno kompaniji obezbeđuje konkurentsku prednost, dok kratkoročno, u uslovima niskih cena nafte, proizvodni segment beleži skromne rezultate koje u potpunosti teško mogu nadomestiti prerada i distribucija.
Pritisak na ukupan finansijski rezultat biće naročito izražen u prvom tromesečju s obzirom na visoke nabavne cene uskladištene sirove nafte, dok bi u nastavku godine rezultat NIS-a mogao gurnuti u „crveno“ eventualni pesimistički scenario s cenom nafte koja klizi prema 20 dolara po barelu. Čak i ovim uslovima, osnažena tehničko-tehnološka i finansijska pozicija NIS-a kompaniju bi činila stabilnom, dok bi eventualni optimistički scenario, s cenom nafte koja se kreće ka nivoima od 40-50 dolara, rezultate NIS-a vinuo znatno iznad višegodišnjeg minimuma iz 2015. godine. Ishod kojem se nadaju svi akcionari posle dve prilično sušne godine.
Ostavi komentar