Svi žele da znaju, ali se malo ko usuđuje da pita. Kolika je tuđa plata? U tržišnim ekonomijama, to je tradicionalna poslovna tajna. Znaju se samo plate državnih službenika, jer se plaćaju parama poreskih obveznika.
Kompanije, sa druge strane, klauzulama radnog ugovora ili svojim korporativnim kodeksima nastoje da to bude i ostane samo stvar između poslodavca i svakog pojedinačnog zaposlenog.
Ima mnogo razloga za to. Interes firme je pre svega da prođe jeftino, pa će, po pravilu, ponuditi najnižu platu koju onaj ko traži posao hoće da prihvati.
Da li i kako na poslu postaviti pitanje visine plate? Ako neko baš to želi, savet je da to pitanje pokrene samo sa kolegama u koje ima poverenja.
Pravilo je da to nikako ne činite ako samo želite da se pohvalite kako ste baš dobri, ili ste samo vi upravo dobili povišicu. A sem toga, budite spremni i na razočarenje ako se pokaže da ste u pregovorima izvukli kraću slamku.
Ako o tome pak želite da razgovarate sa šefovima, tema može da bude samo platna politika i kriterijumi za određivanje zarada. Ako želite povišicu, tražite je samo onda kad se u nekom projektu istaknete.
Budite svesni i konteksta: ne tražite više za sebe neposredno posle objavljiva-nja godišnjeg ili kvartalnog izveštaja koji pokazuju da se položaj firme pogoršao.
Najzad, nikako ne zloupotrebite poverenje kolege koji vam je otkrio tajnu svoje plate. I svakako imajte u vidu opciju iz narodne poslovice – da onaj ko traži veće, (može da) izgubi iz vreće.
Ostavi komentar