Zvanični kurs Evra za dan 28.07.21. :: 117.5637 rsd
Tekst objavljen: 27.05.2021 11:40        


Uskoro ćemo platne kartice prislanjati na mobilne telefone ili - same telefone na telefone, najavljuje Jelena Ristić, direktorka za tržište Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine u kompaniji Mastercard

"Biometrija je budućnost u plaćanju karticama"

Kao jedan od panelista ovogodišnjeg Kopaonik biznis foruma, Ristićeva je govorila na temu održive digitalne ekonomija, a, kako ocenjuje, idealan način da se ona sprovede je javno-privatno partnerstvo.

Budući da se u kompaniji Mastercard nalazi na poziciji direktorke za tržišta Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, u intervjuu za B92.net otkriva kako se menjaju navike ovdašnjih klijenata, zašto je biometrija budućnost plaćanja, ali i šta sve može da iznedri saradnja javnih institucija i privatnih kompanija.

Koje su najveće predosti javno-privatnih partnerstava danas i ko najviše dobija takvim konceptom saradnje – javni sektor, privatni ili sami korisnici?

Ja bih rekla da svi dobijaju. S jedne strane, imamo privatne kompanije koje su najčešće internacionalnog tipa i donose različite dobre prakse, tehnologije i inovacije, a koje se onda, uz prilagođavanje regulative ili prilagođavanje regulativi, mogu sprovesti na lokalnim tržištima kako bi odgovorile na aktuelne potrebe građana.

Moje je mišljenje da ne treba bežati od javno-privatnih partnerstava i od digitalne ekonomije, naprotiv – treba da se fokusiramo na rušenje barijera svi zajedno, a mislim da privatni sektor u tome zaista razmišlja preduzetnički i uvek pokušava da nađe načine da sruši te barijere. Digitalizacija jeste univerzalno rešenje za mnoge realne probleme, ona je put i za sužavanje tog jaza koji postoji kada su u pitanju uključivanje u fiskalne i novčane tokove, rodna ravnopravnost, digitalni jaz i drugo.

Koje primere javno-privatnih partnerstava iz Srbije biste ocenili kao uspešne?

Pre svega, tu je borba protiv sive ekonomije. Imamo saradnju privatnog sektora kroz Savez za fer konkurenciju pri NALED-u koji zajedno sa javnim sektorom – Vladom, radi na uspostavljanju Nacionalnog programa za borbu protiv sive ekonomije. I sama sam uzela učešće u pomenutom Savezu, gde se već drugu godinu zaredom nalazim na poziciji potpredsednice i mogu da kažem da smo vrlo uspešni u tome što radimo. Tri četvrtine planiranih mera zasad je sprovedeno, a najpopularnija je ona koja se tiče Nacionalne lutrije, gde nisu samo uključeni fiskalni računi, nego i kartična plaćanja. Iz ciklusa u ciklus beležimo sve veći broj koverata što znači da građani sve pozitivnije reaguju, širi se svest da porez nije trošak već investicija u glavne stubove društva – zdravstvo, školstvo, infrastrukturu...

Potom bih izdvojila mogućnost plaćanja karticama u javnom prevozu u Beogradu i Kragujevcu, ali i mogućnost da se kartično plate komunalne usluge, što je naročito važno jer se prihvatom kartica u javnom sektoru širi svest da je to nešto što je sigurno, čime se unapređuje poverenje građana.

Treba takođe spomenuti terminalizaciju opština i lokalnih samouprava. Imali smo i takmičenje “Šampioni bezgotovinskog plaćanja” da bismo zaposlenima u opštinama približili kartično plaćanje kao nešto jednostavno, kako bi oni onda mogli da ga promovišu i nude korisnicima koji dođu da plate bilo kakvu taksu.

Iz dana u dan širi se spektar usluga koje je moguće platiti elektronski na sajtu eUprave. Odnedavno imamo tri nove usluge – ePlaćanje MUP, ePlaćanje Sud i eKonzulat, što znači da postoji sve manja potreba da građani fizički više puta idu u bilo koju instituciju, već mogu sve više potrebnih administrativnih radnji da obave iz svog doma, ili još tačnije sa mobilnog telefona ili povezanog uređaja sa bilo koje lokacije, uz plaćanje platnom karticom.

A iz inostranstva?

Izdvojila bih projekat koji je zaista imao veliki uspeh u Poljskoj – “Cashless Poland”, čija implementacija je bila inspirativna i za mnoga druga tržišta. Reč je o saradnji između Udruženja banaka, Ministarstva tehnologije i preduzetništva i kartičnih kompanija, uključujući i Mastercard. Zajedničkim snagama 2017. godine je lansirana promotivna kampanja gde se u prvih godinu dana omogućava besplatna terminalizacija malih i srednjih preduzeća, jer je godinu dana pre toga ustanovljeno da čak 77 posto malih i srednjih preduzeća ne prihvata platne kartice.

Kampanja još traje, završiće se 2025. godine, a dosad smo uspeli da terminalizujemo 200.000 malih i srednjih preduzeća što je odličan rezultat. Oni su mogli da biraju između različitih rešenja: klasični POS terminal, mPOS ili Tap on Phone rešenje koje će biti dostupno i u Srbiji u drugoj polovini godine.

Konkretno, u pitanju je aplikacija koja se „spušta“ na bilo koji pametni Android uređaj – bilo telefon, bilo tablet – gde onda taj tablet ili telefon faktički postaje POS terminal. To znači da ćemo kartice prislanjati na mobilne telefone ili same telefone na telefone, jer od pre nekoliko godina imamo i mobilne novčanike za Android telefone, a od prošle godine i Apple Pay za iOS uređaje. Ovo rešenje je najsavremenije koje trenutno postoji, troškovno je dosta povoljnije za mala i srednja preduzeća jer ne mora da se kupuje hardver i vrlo je lako za upotrebu – trgovac samo treba da podigne aplikaciju za plaćanje na svom mobilnom telefonu da bi omogućio da se kartica ili mobilni telefon prislone na taj mobilni POS uređaj.

 

PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE

Jedno od Vaših istraživanja pokazalo je da tek svaki peti stanovnik Srbije plaća kešom. Svaka treća kartica se upotrebi svakog dana, a još 35 posto njih se koristi par puta nedeljno. Šta nam govore ovi podaci, da li smo “na pravom putu”?

Mi već više od decenije sprovodimo MasterIndex istraživanje i napredak je vidljiv iz godine u godinu. Ako pogledamo aktivne korisnike platnih kartica, devet od deset njih u svom novčaniku ima debitnu karticu, sedam od deset koristi karticu minimum jednom nedeljno, a čak 48 posto njih kupuje na internetu, što je zaista dobar podatak.Naš limit za beskontaktna plaćanja za koja se ne unosi PIN kod je 4.000 dinara, pa nam je to bila referenca za merenje ponašanje korisnika. Videli smo da za iznose veće od pomenutih 4.000 dinara čak 72 posto njih bira bezgotovinski vid plaćanja. Korisnicima debitnih kartica one najčešće služe za kupovinu hranu, dok se kreditne kartice uglavnom koriste za kupovinu odeće i obuće.

Broj platnih kartica stalno raste. Prema zvaničnoj statistici u opticaju je 8,7 miliona platnih kartica, ali ne treba da zaboravimo da i dalje 24 posto (pre nekoliko godina taj procenat je iznosio 27 posto) populacije nema pristup finansijskim proizvodima i uslugama, odnosno oni su finansijski isključeni, što znači da defininitivno ima onih koji u svom novčaniku imaju dve, tri ili više platnih kartica koje koriste za razne namene.

Treba da radimo na razvoju platne infrastrukture što će naročito pomoći onim građanima koji žive u manjim, ruralnim sredinama da se uključe u finansijske tokove. Neka mesta nemaju ni bankomate, neke prehrambene prodavnice nemaju POS terminale.

Kako ćemo onda to da uradimo? Jedno od rešenja je da POS terminal istovremeno bude uređaj za plaćanje i uređaj sa kog može da se podigne gotovina, pa korisnici ne bi morali da putuju u druga, veća mesta da bi podigli novac. Na taj način bi se ne samo smanjio stepen finansijske isključenosti, već bi se na praktičnom nivou radilo na finansijskoj pismenosti građana, posebno generacija koje dolaze i koji su budući donosioci (ne samo finansijskih) odluka.

Pomenuli ste unos PIN koda prilikom plaćanja. Zanimljivo je da Vaše analize takođe pokazuju sve veće poverenje klijenata u beskontaktna plaćanja bez unosa ovog koda – kako se stiče to poverenje?

Prema našem istraživanju, četiri petine ispitanika plaća beskontaktno. To je danas postao standard, ali treba napomenuti da na tome radimo još od 2008. godine kada se pojavila prva beskontaktna kartica i kada smo imali prvi beskontaktni terminal. Od te 2008. godine dosta stvari se promenilo: limit je sa 1.500 dinara promenjen na 4.000 dinara tokom pandemije pre svega iz praktičnih razloga, porastao je broj kartica i terminala, proširilo se i poverenje. Sećam se da je prvi prihvat bio u supermarketima, a danas gotovo da svuda možete da platite beskontaktno, čak i u javnom prevozu. Dakle, sama praksa i iskustvo dosta doprinose rastu poverenje. Naravno, ta praktičnost i sigurnost koje prate beskontaktna plaćanja su drugi faktor.

Obično se misli da će novine najlakše usvojiti mlađe generacije, međutim, još jedna od Vaših analiza je došla do zaključka da su najaktivniji onlajn kupci starosti između 45 i 59 godina (29 odsto) - kako to možemo objasniti?

Time što su pripadnici te starosne grupe radno sposobno stanovništvo i u velikom broju slučajeva donosioci finansijskih odluka u svojim domaćinstvima, a te odluke ne obuhvataju samo kupovinu garderobe onlajn što je negde prva asocijacija na internet šoping, već i onlajn plaćanja mesečnih računa, poreza, rezervacije odmora i avio karata i slično. Recimo, skoro dve trećine MasterIndex ispitanika plaća komunalne račune onlajn i to je zaista sjajan podatak, jer je upravo taj vid plaćanja prvi korak u stvaranju navike i sticanju poverenja u sigurna onlajn plaćanja.

Ono što nam MasterIndex takođe pokazuje da interesovanja za savremene platne tehnologije ima među predstavnicima svih uzrasta – na primer, oni starosti između 35 i 44 godina su iskazali najveće interesovanje za plaćanje mobilnim telefonima (29 posto), dok je isti stav iskazalo i 27 posto njih starosti između 45 i 59 godina. To samo znači da svi imamo iste potrebe da uštedimo vreme, da prilagodimo svoje aktivnosti svojim mogućnostima, a ne obratno, i da se osećamo sigurno prilikom plaćanja, a da su tehnologije kojima smo već okruženi prepoznate kao odgovor na sve te potrebe.

Kako ste naveli, u prethodnom periodu sprovedene su i partnerske aktivnosti za besplatno uvođenje malih i srednjih trgovaca u svet elektronske trgovine, pri čemu su oni dobijali besplatne veb šopove - kažite nam nešto više o tome. Kako je cela stvar sprovedena i u kojoj meri ste zadovoljni postignutim?

Tako je, sproveli smo nekoliko projekata sa tržišnim asocijacijama, startapovima i bankama koje su kroz otvoren poziv mikro, malim i srednjim trgovcima, njih uvele u novo doba trgovine, odnosno ti trgovci su dobili besplatne veb šopove sa prihvatom kartica kao način da svoje poslovanje prošire regionalno, ali su dobili i dugoročnu vrednost, to jest, edukaciju od vrhunskih stručnjaka na temu održivog elektronskog poslovanja, digitalnog marketinga i slično. Ono što je po mom mišljenju najjači utisak svih tih aktivnosti je da su mikro i mali trgovci, dakle lokalni trgovci iz cele zemlje kojima je to bio prvi susret sa onim što nazivano digitalnom transformacijom, rekli da je elektronsko poslovanje jednostavno a kartični prihvat siguran i neophodan. Takva svedočenja su najbolji dokaz da je ecommerce praktična realnost sektora malih i srednih preduzeća u Srbiji.

Šta nam donosi budućnost?

Ono za šta mislim da je sledeći korak u platnoj industriji na šta ćemo svi biti fokusirani jeste biometrija. Vratiću se na Apple Pay koji je lansiran prošle godine – to je bio bum na našem tržištu. Reč je o rešenjima koja su dosta intuitivna i štede vreme, ali osim što su jednostavna, savremena i praktična, ona nas uvode u nove tehnologije kao što je upravo biometrija. Njome danas otključavamo telefon, a zašto je u budućnosti ne bismo koristili da potvrdimo identitet i transakciju?

Prema našem istraživanju, 68 posto korisnika je reklo da bi pre koristilo biometriju nego PIN kod. To je potpuno razumljivo, jer znamo koliko različith lozinki moramo da pamtimo za brojne aplikacije i koliko se stvari komplikuju ukoliko zaboravimo lozinku - onda potrošimo dosta vremena da resetujemo sistem i uspostavimo novu, a samim tim korisnički iskustvo više nije jednostavno, brzo, lako i intuitivno.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
biometrija biometrijsko plaćanje Jelena Ristić biometrijska kreditna kartica pos terminal MasterCard

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana