EUR 118,26 USD 95,29 CHF 102,60

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 20.02.18. :: 118.2362 rsd

Tekst objavljen: 16.06.2014 14:30        


Nakon što su poplave pogodile veliki deo teritorije Srbije i ugrozile u manjoj ili većoj meri, prema nekim procenama, imovinu i do četvrtine stanovnika naše zemlje ispostavlja se da većina uništene i oštećene imovine nije bile osigurana.

Petrović: Treba se zaštititi osiguranjem od svih rizika Dejan Petrović, direktor Sektora za neživotna osiguranja u kompaniji Wiener Stӓdtische osiguranje

Dejan Petrović, direktor Sektora za neživotna osiguranja u kompaniji Wiener Stӓdtische osiguranje, kaže da je "do 11. juna je prijavljeno 372 štete po osnovu osiguranja imovine i automobila (kasko), ukupne procenjene vrednosti 650 miliona dinara. Više od 71% prijavljenih šteta je isplaćeno, a ostatak isplate je u toku i uglavnom zavisi od brzine dobijanja potrebne dokumentacije od klijenata".

Ekipe procenitelja WSO su obišle na terenu osiguranike koji još nisu stigli da prijave štetu, a sa kojima postoji ugovor o osiguranju rizika od bujica, poplava i visokih voda, i isplata tih šteta realizuje se svakodnevno.

Na koji način je moguće povećati taj procenat kako bi, za slučaj slične situacije u budućnosti, građani i privreda imali barem nekakvu sigurnost?

Potrebna je permanentna edukacija stanovništva i od strane države i od strane osiguravajućih kuća, a tome bi mogli da doprinesu i mediji - o značaju osiguranja od elementarnih nepogoda, uz iznošenje statistika i konkretnih primera kolike se štete mogu desiti i kakve posledice mogu izazvati elementarne nepogode. Statistike u svetu pokazuju da se količina elementarnih nepogoda iz godine u godinu alarmantno povećava.

Prema podacima analitičkog časopisa Sigma koji izdaje reosiguravajuća kompanija Swiss Re, materijalni gubici od elementarnih nepogoda u svetu su u poslednjih deset godina prosečno 190 milijardi dolara godišnje.

Samo u prošloj godini broj ljudskih žrtava u prirodnim katastrofama bio je 26.000, a prognoze o klimatskim promenama ne obećavaju ništa dobro, jer se u narednom periodu očekuje povećanje i intenziteta i trajanja elementarnih nepogoda u čitavom svetu. Svedoci smo sve učestalijih vremenskih neprilika i u našoj zemlji, pa bi toj problematici trebalo ozbiljnije pristupiti.

Da li su potrebne (i kakve) sistemske mere kako bi se kultura osiguranja u Srbiji razvila na vreme umesto što u centar pažnje dođe tek kada preostane samo da se konstatuje šteta?

Jedna od sistemskih mera mogla bi da bude i uvođenje obaveznog osguranja od elementarnih nepogoda. U tom slučaju bilo bi naročito važno da osiguravajuće kompanije obezbede adekvatno reosiguravajuće pokriće kod reosiguravača sa visokim rejtingom.

Da li ste pripremili (i kakve) olakšice za osiguranike sa područja oštećenih poplavama?

Svi osiguranici kompanije Wiener Stӓdtische osiguranje sa područja oštećenih poplavama mogu da odlože plaćanje svojih obaveza za period maj-avgust, a zatim da ih od septembra plate na 6 jednakih mesečnih rata, uz svoje redovne obaveze - osiguravajuće pokriće će važiti tokom celog perioda, bez prekida. Otvorili smo i besplatan telefon (iz svih mreža, i fiksnih i mobilnih) za pomoć i prijavu šteta 0800 200 800 – dostupan 24 sata 7 dana u nedelji.



Takođe, kompanija je obezbedila pumpe za ispumpavanje vode i kalorifere za sušenje poplavljenih kuća koje je isporučila Štabovima za vanredne situacije u gradovima, a još je u toku podela porodičnih paketa pomoći u hrani i hemiji za više od 600 domaćinstava u Srbiji. Dodatna sredstva obezbeđena su i za adaptaciju objekata, a ukupan iznos koji u ove svrhe kompanija WSO izdvaja, zajedno sa svojim osnivačem Vienna Insurance Group iz Beča, dostići će 10,5 miliona dinara.

Koji bi bili saveti građanima koji, poučeni nedavnom situacijom, razmišljaju o osiguranju života, ali i svoje pokretne i nepokratne imovine? Na šta da obrate pažnju i kako da odaberu odgovarajuće osiguranje?

Kad je reč prvenstveno o osiguranju od poplava, poželjno je skrenuti pažnju budućim osiguranicima da sami, uz pomoć predstavnika osiguravajuće kuće, treba da odluče od kojih rizika žele ili imaju potrebu da se osiguraju.

Svedoci smo tvrdnji pojedinih osiguranika kako je “poplava - poplava”, ali treba praviti razliku između osiguranja od poplave i osiguranja od izlivanja vode iz vodovodnih i kanalizacionih cevi. Oba ova rizika se uobičajeno ugovaraju kao dopunski rizici uz osiguranje od rizika požara i jasno su definisani odgovarajućim uslovima osiguranja.

Neophodno je da predstavnik osiguravajuće kompanije sve ove rizike jasno predoči budućem osiguraniku pre sklapanja ugovora o osiguranju uz istovremeno dostavljanje uslova osiguranja. Praksa pokazuje da se češće ugovara dopunski rizik izlivanja vode iz vodovodnih i kanalizacionih cevi, nego dopunsko osiguranje od rizika poplave.

Razlog za to je verovatno to što je taj rizik izvesniji od rizika poplave, ali se ne sme zaboraviti da su štete od poplave znatno veće od štete usled izlivanja vode iz vodovodnih i kanalizacionih cevi, čega smo bili svedoci u prethodnom periodu.

Postoji, naravno, mogućnost osiguranja od svih rizika zajedno, ali se mali procenat ljudi na to odlučuje računajući da će tako da uštedi. Da o uštedama nema ni govora, vidi se tek kad se nezgoda dogodi.

Koje biste osiguravajuće proizvode preporučili građanima koji sada razmišljaju o osiguranju?

U situaciji posle ovakvih katastrofalnih nepogoda, većina ljudi je okrenuta razmišljanju da se obezbedi od takvih rizika, što je i prirodno. Ipak, čovek bi u skladu sa svojim mogućnostima, trebalo da pokrije sve rizike koji prete njegovoj imovini – svi se mi trudimo da tokom života steknemo što više kako bismo i sebi i naslednicima obezbedili što lagodniji život. A upravo smo se uverili da za samo nekoliko sati sve to stečeno s teškom mukom – može da nestane kao da ga nikad nije bilo.

Osiguranjem nećete sprečiti elementarnu nepogodu ili požar, ali ćete svakako ublažiti posledice u materijalnom smislu, jer ćete dobiti nadoknadu kojom ćete moći da isfinansirate gubitak ili makar deo gubitka. Naravno, ono što je uvek potrebno i preporučljivo jeste životno osiguranje, jer nam je život ipak najpreči.

Takođe, šta osiguranici treba da rade nakon što pretrpe štetu kako bi im osiguranje bilo brzo isplaćeno (smeju li da sami preduzimaju radnje kako bi osposobili svoj dom, automobil, mašine... ili je najpre potrebno sačekati da osiguravač utvrdi nastalu štetu)?

Naša kompanija je već u prvim danima savetovala svoje osiguranike koji imaju adekvatne polise da do dolaska osiguravača na uviđaj i procenu štete, što manje promene stanje oštećenih i uništenih stvari i da iste fotografišu ukoliko su u mogućnosti.

Vlasnicima automobila sa polisom kasko osiguranja savetovali smo da nas pozovu pre nego što bilo šta preduzmu, da fotografišu automobil u stanju u kakvom je zatečen nakon povlačenja poplave, da ukoliko je moguće skinu akumulator jer je elektronika koja je imala napajanje sve vreme verovatno trajno oštećena (a elektronski delovi možda mogu biti spaseni), ali i da ne pokušavaju samo da popravljaju automobil je bi se, primera radi, okretanjem ključa u autu kome je prodrla voda u unutrašnjost motora – napravila još veća šteta.

Inače, procenitelji WSO su već u prvim danima posle poplave obišli sve osiguranike koji su imali polisu osiguranja stvari u domaćinstvu, tzv. Mozaik program, na licu mesta radili procene štete i tokom dana ih isplaćivali, kako bi se građani iz poplavljenih kuća što pre vratili u normalno funkcionisanje.

Ostavi komentar



Povezane teme:
Wiener Stadtische wiener osiguranje životno osiguranje imovinsko osiguranje osiguranje imovine poplave dejan petrović