Tekst objavljen: 04.02.2013 11:42        


Trgovina obveznicama stare devizne štednje siguran je put do zarade i sve više ljudi se odlučuje da u to uloži svoje pare. Stručnjaci tvrde da su takva ulaganja sigurna, a zarada je sve veća što hartije kasnije dospevaju na naplatu.

Ulaganje u staru deviznu štednju je sigurna zarada

Ako danas za 850 evra kupite obveznice stare devizne štednje, primera radi, koje na naplatu dospevaju 31. maja 2016, zaradićete čisto 150 i ukupna suma na računu biće 1.000 evra.

Unosni državni trezorski zapisi

Isplativo ulaganje mogu biti i državni trezorski zapisi, kaže Branislav Jorgić. Oni su izdati u dinarima, što znači da nisu zaštićeni od rizika promene kursam ali je kamata od 10 do 12 odsto godišnje. „Svako treba da proceni šta mu više odgovara. Zapisi se izdaju na tri, šest 12 i 24 meseca, i tu važi pravilo da što su dugoročniji kamata je veća”, kaže Jorgić.
Obveznice stare štednje dospevaju svake godine na naplatu 31. maja (do 2016) i tada im je cena najveća. Tako sada ima četiri vrste tih hartija: A2013 (vrednost akcije 98,26 evra, dospevaju za naplatu 31. 5. 2013), A2014 (94 evra), A2015 (89,62 evra) i A2016 (85,40 evra).

Najmanje kamate na prinos su na A2013 hartije, jer će one dospeti na naplatu već za četiri meseca, kada će jedna koštati 100 evra.

- Prosečan prinos na staru štednju je četiri do pet odsto, a najveća zarada je na hartijama koje dospevaju 2016. Na primer, ko danas u njih uloži 4.250 evra, za tri godine će, kad stignu na naplatu, zaraditi 750 i imaće 5.000 evra - objašnjava Goran Nikolić, ekonomista Centra za evropske studije.

Broker Branislav Jorgić poručuje da je kod ovih akcija dužnik država i zato je to sigurno ulaganje, a i oslobođeni su plaćanja poreza. Ipak, od ukupne zarade treba odbiti brokerske provizije, bankarske, te Centralnog registra, koje ukupno iznose oko 0,5 odsto.

- Za kupovinu je potrebno da položite novac u banci, pošto se to ne kupuje za keš. Novac se skine s računa, a vi dobijete obveznice. Prednost je što su te hartije izdate u evrima, pa je i isplata u toj valuti, što znači da nema rizika od promene kursa - kaže Jorgić.

On dodaje da postoji i organizovano sekundarno trgovanje, za slučaj da vam treba novac pre roka dospeća. - Možete da prodate i ranije, ali onda ponovo imate trošak od 0,5 ili 0,6 odsto za provizije brokera, centralnog registra i banke, a i akcija je tada jeftinija nego u roku dospeća - navodi on.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
stara devizna štednja stara štednja državne obveznice obveznice investicije trezorski zapisi

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana