Mašinski inženjeri izdvajaju se među traženijim zanimanjima na tržištu rada u Srbiji. Iako se oglasi za ove pozicije često mogu pronaći na sajtovima za zapošljavanje, neki ostaju otvoreni nedeljama. Razlog je, prema rečima stručnjaka, nedostatak kvalifikovanog kadra, ali i odlazak mladih inženjera u inostranstvo.
Potražnja za mašinskim inženjerima posebno je izražena u industriji i proizvodnji, gde kompanije imaju sve veću potrebu za stručnjacima koji poznaju savremene tehnologije, automatizaciju i proizvodne procese. Ipak, uprkos mogućnosti dobre zarade, Srbija se suočava sa nedostatkom ovih stručnjaka.
Predsednik Foruma srednjih stručnih škola, profesor Milorad Antić, za Novu objašnjava da jedan od razloga leži u tome što mladi koji upisuju Mašinski fakultet u Beogradu često nastavljaju obrazovanje i profesionalnu karijeru u inostranstvu.
- U Srbiji nema dovoljno mašinskih inženjera zato što oni koji upišu Mašinski fakultet u Beogradu mahom nastavljaju školovanje u inostranstvu, gde uporedo i rade - navodi Antić.
Kako objašnjava, zarade u pojedinim zemljama regiona, poput Slovenije, znatno su više, a dodatne naknade za ishranu i prevoz mogu dodatno povećati ukupna primanja zaposlenih.
Plate pojedinih inženjera premašuju 260.000 dinara
Prema podacima iz pojedinih anketa na koje se poziva sagovornik, zarade mašinskih inženjera mogu premašiti i 260.000 dinara mesečno. Ipak, važno je naglasiti da je reč o mogućim zaradama, a ne o prosečnoj plati svih zaposlenih u ovoj struci.
- Jeste, inženjeri dobro zarađuju i mogu da se zaposle gde god i kad god hoće, ali nema ih ovde jer idu u inostranstvo i to je prosto tako - kaže Antić.
Prema njegovim rečima, problem dodatno produbljuje sve manje interesovanje učenika za mašinske i druge stručne škole.
Nedostaju i zavarivači, CNC operateri i automehaničari
Nedostatak radne snage ne odnosi se samo na visokoobrazovane inženjere. Poslodavci sve teže pronalaze i kvalifikovane majstore, naročito zavarivače, automehaničare, CNC operatere i bravare.
Antić navodi da početne plate za pojedina zanimanja u ovim oblastima mogu prelaziti 1.000 evra, dok iskusni i specijalizovani radnici mogu zarađivati znatno više. Međutim, uprkos mogućnosti solidne zarade, interesovanje za trogodišnje i pojedine četvorogodišnje stručne smerove opada. Jedan od razloga, smatra Antić, jeste zastarela predstava o zanatima.
- U svesti mnogih roditelja i učenika, mašinske škole i zanati se i dalje vezuju za težak, prljav fizički rad u starim fabrikama - objašnjava on.
PREPORUKA
Može li da se živi samo od izdavanja parking-mesta, stana ili garaže? Evo gde se krije prava zarada
vest
Retko ko uzgaja ovu biljku u Srbiji, a kad se jednom posadi, godinama rađa i donosi zaradu od 1.200 dinara po kilogramu
vest
Kako do dodatne zarade i kad je loše vreme? Za par sati možete da uzmete 5.000 dinara
vest
Zbog toga se mladi češće opredeljuju za gimnazije ili zanimanja iz IT sektora, iako industriji nedostaju kvalifikovani radnici.
Posao postoji, ali nema dovoljno đaka
Prema oceni profesora Antića, smanjenje broja učenika u srednjim stručnim školama predstavlja ozbiljan problem za domaću privredu. On upozorava da se školovanje i potrebe tržišta rada sve više razilaze, zbog čega pojedina zanimanja ostaju deficitarna uprkos mogućnosti dobrog zaposlenja.
Mašinstvo, kako ističe, pruža mogućnost daljeg usavršavanja i fakultetskog obrazovanja, ali je za industriju neophodan i kadar sa srednjom stručnom spremom. Sve veća potražnja za inženjerima i kvalifikovanim majstorima pokazuje da fakultetska diploma nije jedini put do dobro plaćenog posla. Ipak, bez većeg interesovanja mladih za tehničko obrazovanje i boljih uslova za zadržavanje stručnjaka, problem nedostatka radnika mogao bi da se nastavi.
Ostavi komentar