Ugovorna kamata je cena kompletne kreditne usluge koju banka daje korisniku kredita, zato nije prihvatljivo da banka klijentu naplaćuje troškova obrade kredita, obezbeđenja kredita, prevremene otplate i slično, jer tada dolazi do dvostruke naplate iste usluge, ističu u Udruženju IUSTA.
Troškovi kredita koje banke prebacuju na teret klijenata nalaze se na ustavnoj proveri. Naime, Udruženja za zaštitu potrošača i korisnika finansijskih usluga IUSTA Ustavnom sudu Srbije podnelo je inicijativu da se proglase neustavnim sve zakonske odredbe Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga u kojima se predviđa mogućnost ugovaranja troškova kredita na teret korisnika kredita.
Kako objašnjava dr Petar Milutinović, pravni savetnik ovog udruženja, kreditna usluga banke sastoji se u tome što banka stavlja na raspolaganje korisniku kredita određeni novčani iznos na određeno ili neodređeno vreme i za to od korisnika kredita dobija kamatu po ugovorenoj stopi (ugovorna kamata).
– Dakle, ugovorna kamata je cena kompletne kreditne usluge koju banka daje korisniku kredita, pa nije prihvatljivo da banka od korisnika kredita naplaćuje i delove kreditne usluge u smislu naplate troškova obrade kredita, obezbeđenja kredita, prevremene otplate i slično, jer tada dolazi do dvostruke naplate iste usluge, a što očigledno nije prihvatljivo sa pravnog i svakog drugog suštinskog aspekta – objašnjava Milutinović.
Prema njegovim rečima, troškovi nisu bitan elemenat ugovora o kreditu, niti bilo koji merodavan zakon predviđa obavezu korisnika kredita da banci plaća kreditne troškove.
Šta sme da se naplaćuje
– U rešenju Vrhovnog suda Srbije Prev. br. 295/99 od 19. januara 2000. godine izričito je presuđeno da banka nema pravo na naknadu troškova u procentualnom iznosu od kredita, već samo na stvarne troškove koji su nastali iz tog odnosa, pri čemu se pod stvarnim troškovima predviđaju isplaćeni izdaci trećim licima nastali zbog specifičnosti kreditnog odnosa i koji su zaista isplaćeni trećim licima – ističe Milutinović.
On dodaje da je jasno da cena svake robe ili usluge mora sadržati sve troškove materijala i radne snage, poreze i druge izdatke u vezi sa prodatom robom, odnosno izvršene usluge, kao i odgovarajuću dobit, te je evidentno da cenu kreditne usluge ne mogu činiti pojedinačni troškovi, već jedinstvena cena, koju kod kreditne usluge čini kamata po ugovorenoj stopi.
– U Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga je u više odredaba predviđeno da su banke i korisnik kredita dužni da se saglase i u pogledu pojedinih troškova kredita, ali se ove odredbe ne mogu primeniti, jer zakon ne može regulisati prava i obaveze iz ugovora o kreditu, a u prilog čemu govori i stilizacija označenih zakonskih odredaba koje to ne regulišu. Bitno je da u čl. 2 st. 1 tač. 10 istog zakona izričito propisano da ugovor o kreditu ima značenje utvrđeno u zakonu kojim se uređuju obligacioni odnosi, odnosno prema čl. 1065 Zakona o obligacionim odnosima, a koji ne predviđaju obavezu korisnika kredita da plaća bilo koje troškove.
Međutim, bitno je to da Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga ne predstavlja merodavan zakon za regulisanje sadržine ugovora o kreditu, jer ne može imati prioritet u odnosu na Zakon o obligacionim odnosima (čl. 1065 – 1068) i Zakon o bankama (čl. 2 st. 9), a posebno zbog toga što je objektivni cilj zakona da predvidi posebna prava i posebnu pravnu zaštitu za korisnike finansijskih usluga, ali ne i obaveze korisnika kredita – kaže on. I ugovorna kamata na preispitivanju
Udruženje Iusta je takođe podnelo krajem septembra ove godine Ustavnom sudu Srbije inicijativu da se oceni ustavnost odredbi Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga koje regulišu mogućnost obračuna ugovornih kamata konformnom metodom, jer je ova metoda u suprotnosti sa osnovnim postavkama i načelima Zakona o obligacionim odnosima (načelu monetarnog monolizma, zabrani obračuna kamate na kamatu, poštenja i savesnosti).
– Pošto se označenom metodom permanentno povećava glavni dug korisnika kredita i to za iznos „dospele kamate” za prethodni period, dolazi do permanentnog povećanja osnovice za obračun kamate i osetnog povećanja duga po osnovu kamata, a naročito kod su u pitanju krediti sa trajanjem preko jedne godine. Opisano povećanja osnovice – glavnice duga, faktički ima za posledicu da se ugovorna kamata za svaki sledeći mesec obračunava po stopi većoj od ugovorene, jer se po isteku svakog meseca dužna kamata prepisuje glavnici i dalje obračunava na uvećanu glavnicu – objašnjava Milutinović.
Konforna metoda ili „kamata na kamatu”
Kako objašnjava naš sagovornik, suština konforne metode je u obračunu kamate na kamatu, što nije dozvoljeno ( takozvani anatocizam). Pravo da naplaćuju kamatu na kamatu, dodaje, imaju isključivo banke i to na kredite i druge kreditne poslove koje banke zaključuju sa fizičkim i pravnim licima.
Međutim, i kod ugovora o kreditima koje zaključuju banke, primena konformne metode nije prihvatljiva, jer dolazi do dvostrukog obračuna kamate na kamatu i to, najpre pri obračunu kamate, a zatim prilikom obračuna kamate na kamatu.
Inače, za obračun ugovorne kamate u celini je prihvatljivija takozvana proporcionalna metoda (prost interesni račun), jer ona nije valoristička i po sebi ne podrazumeva kamatu na kamatu, već obezbeđuje jednak prinos kamate za svaki obračunski period.
– Ukoliko ustavna inicijativa našeg udruženja bude prihvaćena i pomenute zakonske odredbe proglase neustavnim, svim korisnicima kredita, a naročito onima čija obaveza traje duže od jedne godine, osetno će se smanjiti dug po osnovu kamate, jer im se neće obračunavati kamata na kamatu– ističe Milutinović.
On objašnjava, da će se ako ustavna inicijativa bude prihvaćena povoljni obračun za korisnike kredita odnositi na sve ugovore o kreditima zaključene posle 4. jula 2011. godine, jer je tada počela primena Zakona o zaštiti korisnika finansijske usluge.
Izračunajte razliku u visini kamate između komfornog i proporcionalnog metoda
Ostavi komentar