Novi hit na srpskom tržištu je vraćanje novca. Da bi naterali potrošače da ponovo upotrebljavaju kartice, bankari i trgovci sve češće kreću u zajedničke akcije.
Domaći potrošači sve su oprezniji kada troše. Promet u trgovinama je od početka krize opao trećinu. Mogućnost za trošenje više od zarade sve se ređe traži i putem kredita. Zajmovi u Srbiji stagniraju ili blago opadaju.
Po podacima Kreditnog biroa Srbije, suma kredita datih građanima u maju zaustavila se na 594,09 milijarde dinara. To je simboličnih 0,2 posto više nego u aprilu.
| Novi hit na srpskom tržištu je vraćanje novca. Da bi naterali potrošače da ponovo upotrebljavaju kartice, bankari i trgovci sve češće kreću u zajedničke akcije. Klijentima banaka to ide u prilog ako su dobro obavešteni. A to znači da bi pre odlaska u šoping trebalo i da provere na sajtu banke šta se nudi. |
Trgovci su izračunali da čekovi u prometu učestvuju s 12 odsto a u vreme prazničnih kupovina ta brojka skoči na 20 procenata. Drugim rečima, ti "papirići" opasno prete da potpuno pobede platne kartice, koje su bile i veoma popularne pre sedam-osam godina.
Međutim, kamata na kartice se kreće od 20 posto godišnje pa naviše tako da rivolving kredit spada u skuplje zajmove kod nas. Građani su to pročitali pa su se banke našle u situaciji da umesto prinosa od kamata na kartice izdaju čekove od kojih nemaju prihod nego dodatne troškove.
Dok kod kartica sve ide elektronski, čekovi se moraju štampati, pa distribuirati, držati u sefu i konačno personalizovati kada ih klijent preuzme na šalteru.
Posle izdavanja slede troškovi obrade nakon plaćanja. Iz te apsurdne situacije bankari su našli izlaz u novoj ponudi uz pojedine platne kartice. Preko njih se nude beskamatni mini-zajmovi, popusti kod kompanija koji su klijenti te finansijeke kuće...
Ostavi komentar