Kriza je odavno pogodila i srpsku dijasporu, koja i pored sve teže finansijske situacije i dalje pronalazi način da pomogne familiji u otadžbini. Ipak, naši ljudi koji žive u inostranstvu složni su da je sve teže odvojiti novac za rodbinu u matici, ali i da će to raditi dok god to budu mogli.
Koliko pomoć najbližima u otadžbini može da utiže na život rasejanja možda najbolje govori studija Austrijske banke za razvoj, koja je pokazala da srpskoj dijaspori preti opasnost da zbog solidarnosti sa maticom upadne u klopku siromaštva.
| Direktor Savetovališta za dužnike u Beču Aleksander Mali ocenjuje da su za polovinu dugova migranata odgovorne transakcije novca porodici u otadžbini. - Transakcije u staru domovinu time su mač sa dve oštrice. Dok rođaci tim novcem mogu sebi nešto da priušte, za migrante koji šalju novac u novoj domovini to može da znači pad u siromaštvo - konstatuje austrijska studija. |
Ono što je zabrinjavajuće, sve češći su slučajevi da migranti uzimaju i kredite u inostranstvu kako bi pomogli familiju u otadžbini. S druge strane i slanje novca kući zna da košta, pa tako mnoge finansijske institucije nude transfere - uz velike troškove.
Tako, na primer, za iznos od 100 evra može biti plaćena i taksa do 17,50 evra, što je relativno visok trošak za mali iznos. Zbog toga mnogo novca pre svega nose sa sobom u otadžbinu, ili autobusom šalju pare kući.
Mnogo novca neformalnim putem dospeva do krajnjeg korisnika, pa veći deo tokova novca u inostranstvo nije obuhvaćen statističkim podacima, pokazuje austrijska studija u kojoj se navodi i da godišnje svaki migrant, u proseku, u svoju zemlju šalje između 4.000 i 4.500 evra.
Ostavi komentar