Jagnje na ražnju ili, u alternativnoj verziji, prase na trpezi, torte koje po svojoj raskoši konkurišu svadbenim kolačima i razne slatko-slane đakonije predstavljaju uobičajenu srpsku prazničnu trpezu koja u proseku košta koliko i letovanje u predsezoni.
Ekonomisti su izračunali da smo za prvomajske praznike potrošili pola prosečne plate i ispisali gomilu čekova koji stižu na naplatu u jesenjim mesecima, a vlasnici turističkih agencija tvrde da su i sami bili iznenađeni činjenicom da je, uprkos krizi, veliki broj naših sugrađana rešio da sebe časti uskršnjim putovanjem.
Evi i zašto nikad nećemo živeti kao NemciOdnos prema novcu i trošenju novca je u velikoj meri stvar mentaliteta, zaključuje Ivan Nikolić i dodaje da, primera radi, svaki Nemac zna kom platnom razredu pripada i koliko može da potroši – ako zarađuje dve hiljade evra mesečno, neće mu pasti na pamet da kupi „mercedes”, već će kupiti neki jeftiniji automobil. - Ja mislim da bi 95 odsto naših sunarodnika sa tom platom odmah kupilo ’mercedes’ i ne bi uopšte brinuli što će narednih godina morati da daju 500 evra mesečno za otplatu rate. Takav bezbrižan odnos prema novcu mi imamo u većini životnih situacija – zato su Srbi na godišnjem odmoru neuporedivo galantniji od engleskih ili nemačkih turista koji odsedaju u hotelima sa većim brojem zvezdica - zaključuje Nikolić. |
Ekonomista Ivan Nikolić kaže da su Srbi uoči praznika „verni“ takvom iracionalnom finansijskom ponašanju, ali dodaje da se svi narodi koji pripadaju mediteranskom krugu zemalja ponašaju na isti način – poslednja para iz porodične kasice-prasice daje se za bogatu prazničnu trpezu, a na poklonima se ne štedi.
Zato se Grčka i Portugalija nalaze u tako nezavidnoj poziciji u Evropskoj uniji, u šali dodaje naš sagovornik.
Nikolić primećuje da je odnos prema štednji i trošenju kod pripadnika mediteranskih naroda potpuno drugačiji nego kod stanovnika zapadne Evrope, odnosno skandinavskih zemalja „u kojima ljude ne možete naterati da troše“ – oni novac čuvaju za budućnost, za školovanje dece, crne dane ili – za starost.
- Takav odnos prema trošenju delom predstavlja i nasleđe naše prošlosti u kojoj je radno mesto bilo sigurno, plata stizala na vreme, a država bila garant sigurne starosti. Osim toga, mnogi gastarbajteri dolaze za praznik u Srbiju i to je ’opravdanje’ da trpeza bude još raskošnija - navodi on.
Ostavi komentar