Niže cene „na papiru“ od 0,9 odsto na mesečnom nivou većini potrošača u Srbiji ništa ne znače. I pored julskih pojeftinjenja, cene su sada i zvanično po statistici više u proseku za 8,6 odsto nego pre godinu dana. Život je, međutim, prema prosečnim mesečnim prihodima domaćinstava, znatno skuplji.
Za plaćanje mesečnih računa i kupovinu hrane prosečan potrošač u Srbiji i dalje izdvaja „brdo“ para.
Vrednost potrošačke „korpe“ je dva i po puta veća od prosečne penzije, dok je za njeno pokriće potrebna skoro jedna i po srpska plata.
Stručnjaci ukazuju da je deflacija usred leta „više pravilo nego izuzetak“, a posledica je sezonskog pojeftinjenja hrane. To što je u jednom mesecu bila deflacija, suštinski ne menja sliku naše privrede, a to je da mi imamo visoku inflaciju, čiji su uzroci prevelika potrošnja, koju „proizvodi“ država.
Inflacija će od oktobra, tvrde u Narodnoj banci Srbije, biti u planiranim okvirima.
Član Saveta guvernera Narodne banke Srbije Ivan Nikolić kaže da podizanje cene električne energije neće ni u kom slučaju promeniti trend pada međugodišnje inflacije.
- Već narednog meseca očekujemo da ona bude ispod osam odsto, u septembru ispod šest odsto, da bi od oktobra zašla u predviđeni koridor Narodne banke Srbije - rekao je Nikolić.
Ostavi komentar