Davne ili ne tako davne 1977. godine, tada 66. godišnji gospodin Taj Polson (Ty Paulsen), uporni tragač za zlatom, koristeći svoj detektor za metal, pronašao je do tada najveći zlatni grumen ikada iskopan u Kaliforniji, SAD.
Ovaj sjajni lepotan težine 156 unci odnosno 4.85 kg čistoga zlata po imenu The Mojave Nugget, danas je deo kolekcije Prirodnjačkog muzeja Los Anđelesa. Kolekcija je donacija Mardži i Roberta E. Petersena i sadrži 132 zlatna grumena, ukupne težine 1.660 unci (52 kg), koji su pronađeni u okrugu L.A. Kalifornija.
Danas ova informacija u kanonadi drugih kojima smo svakodnevno izloženi, sigurno ne može da privuče toliku pažnju kao tih sedamdesetih, osim što može da podstakne nekoga ko je u mogućnosti da poseti ovaj muzej i pogleda impozantnu zbirku od 35 miliona raznih eksponata i artefakata. Sada se već sigurno pitate kakve sve to ima veze sa naslovom ovoga teksta? Pa, ima veze samo ako hoćemo da je vidimo. Takođe, može nam pomoći da bolje osetimo današnju finansijsku klimu i podstakne nas na traženje pravih odgovora na važna pitanja kao što su: Zašto novac konstantno gubi svoju vrednost? Koliko na godišnjem nivou opada kupovna moć novca i kako to zapažamo? Kako se zaštititi od razarajućeg dejstva inflacije? Šta dugoročno može da sačuva vrednost stečenog kapitala? Gde je ušteđevina zaista sigurna? Šta je stvarna finansijska nezavisnost i kako je postići? Međutim, da bi dobili prave odgovore na ova važna pitanja današnjice i još važnija koja nas čekaju u budućnosti, moramo malo da krenemo u prošlost. Pa, napred u prošlost...
Nećemo ići mnogo daleko, samo do te famozne 1977. godine kada je srećni gospodin T. Polson pronašao ovaj zlatni grumen The Mojave Nugget, pa sve do danas. Pratićemo njegovu vrednost izraženu u novcu.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Očigledno da je vrednost zlata konstantno rasla iz dekade u dekadu, međutim šta je sa podatkom koji se odnosi na vrednost papirnog novca? Da li ste razmišljali čime se jedino može izraziti vrednost novca? Sigurno pogađate –kupovna moć je jedini pokazatelj vrednosti novca.
Ne treba nam mnogo da bi se setili kako smo nekada štitili svoju imovinu koju smo imali u dinarima. Skoro svi smo svoje dinare pretvarali u nemačku marku i tako štitili vrednost svoje zarade. Osamdesetih godina prošloga veka je počelo, devedesetih je to već bilo intezivno i sve do današnjih dana je ostala navika da deo svoje zarade “sačuvamo” tako što ćemo je pretvoriti u evre.
Šta se desilo 2001. na 2002. godinu?
Onaj ko je imao 100.000 DM izgubio je 49% svoje imovine jer je to pretvoreno u 51.129 EUR . Međutim, od svoga nastanka pa do danas evro je izgubio 25% kupovne moći zbog inflacje u proseku od 2,3% na godšnjem nivou. Tako dobijamo podatak da 51.129 EUR danas stvarno vredi 34.387 EUR! Da li imate isti osećaj, uvek kada se vratite iz kupovine, kao da vas je neko pokrao?
Šta je uradio onaj ko je bio informisan 2002. godine i kupio zlato u vrednosti od 51.129 EUR? Tada je za taj novac moglo da se kupi 4,75 kilograma zlata, a danas za istu količinu treba izdvojiti 222,876.00 evropskih novčanica.
Na prvom mestu je zaštitio vrednost svoje imovine, a složićete se “malo” je i zaradio, zar ne?
Šta će se dešavati u budućnosti? Odgovor važan svima isto koliko je važno dugoročno sačuvati ušteđevinu od pada vrednosti, možemo dobiti i na osnovu sledećih pokazatelja:
Kakav god zaključak da donesete, sigurno nećete pogrešiti ako jedan deo svoje ušteđevine (do 33% je preporuka uglednih svetskih finansijskih stručnjaka) pretvorite u investiciono zlato. Takođe, nećete pogrešti ako već od danas počnete da jedan deo svoje mesečne zarade (do 7% je takođe preporuka) permanentno pretvarate u zlato.
Danas možete i u Srbiji da štedite u zlatu na veoma jednostavan i pouzdan način. Za početak posetite stranicu www.zlatnastednja.rs , dobićete informacije o novcu koje su vrednije od samoga novca – pretvorite ih u zlato.
Ostavi komentar