Ratna dešavanja u Ukrajini, kao i reakcija svetskih vlada na širenje korona virusa, doveli su do tektonskih poremećaji u globalnim ekonomskim odnosima. S druge strane, dodatnu neizvesnost budi i nemogućnost sagledavanja ishoda i dužine trajanja sukoba na relaciji Rusija – Ukrajina
Navedeni događaji su, između ostalog, doveli do porasta inflacije i potrošačkih cena, tako što su inicirali:
- porast cena energenata i sirovina
- oštre sankcije koje su pokidale lanac snabdevanja na globalnom nivou
- panično pravljenje zaliha širom sveta, koje je neminovno povećalo potražnju za deficitarnom robom.
Sa ciljem da spreče dalji rast inflacije, kao i da očuvaju finansijsku stabilnost zemlje, centralne banke koriste različite monetarne instrumente. Novčanu masu u opticaju kontrolišu kroz mehanizam referentne kamatne stope koja predstavlja osnovu, polaznu kamatnu stopu, na osnovu čije visine se određuje i raspon tj. visina ostalih kamatnih stopa na tržištu – Belibor (Beogradska međubankarska stopa) u Srbiji i Euribor (Evropska međubankarska stopa) na evropskom tržištu. Ukoliko raste cena zaduživanja (npr. Euribor) u određenoj valuti na međunarodnom tržištu, to se, naravno, prenosi i na sva tržišta gde se ta valuta koristi.
Kako bi bili u mogućnosti da klijentima plasiraju kredite, banke se, između ostalog, zadužuju kod različitih međunarodnih kreditora. Svi krediti koje banke uzimaju, ugovaraju se sa promenjivom kamatnom stopom, pa banke posledično i kredite koje isplaćuju, ugovaraju po promenjivoj kamatnoj stopi.
U našoj zemlji, većina korisnika kredita sa promenljivom kamatnom stopom upoznata je sa kategorijama kao što su Euribor i Belibor.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Euribor je prosečna kamatna stopa po kojoj grupa izabranih evropskih banaka međusobno pozajmljuje novac, dok je Belibor referentna vrednost vezana za dinarske plasmane određena na srpskom tržištu.
Ukoliko Centralna banka teži da smanji inflatorne pritiske kroz mehanizam povećanja referente kamatne stope uticaće na smanjenje agregatne tražnje tj. privredne aktivnosti, a posledično i do smanjenja količine novca u opticaju.
Naravno, povećanje referente kamatne stope u Srbiji uticaće na rast Belibora, tj. u Evropi na rast Euribora. I to je trend koji je sada uzeo maha.
Referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije, od početka godine porasla je sa 1% na 2,75%, dok je npr. šestomesečni Belibor porastao sa 1,13% na preko 2,45% (podatak iz jula 2022.).
Isto je i sa cenom evra – šestomesečni Euribor je sa -0,539% krajem prethodne godine, sada stigao do nivoa koji je u plus 0.448% (podatak iz jula 2022).
Kako to utiče na aktivne korisnike kredita?
Za one koji imaju već kredit u otplati, to znači blago povećanje rate kredita, dok za one koji tek planiraju da podnesu zahtev za kredit, ovo utiče i na smanjenje njihove kreditne sposobnosti prilikom apliciranja.
Ipak, ne rastu samo kamatne stope za kredite, već rast referentnih kamatnih stopa utiče i na rast kamatnih stopa na štednju.
Upravo zbog toga, iz ProCredit banke savetuju da je sada pravi trenutak za štednju. Ušteđevina je pre svega najbolji način se finansijski osigurate u neizvesnim vremenima poput ovih. Ona vam pruža mogućnost da sa određenom izvesnošću planirate budućnost i na neki način budete nezavisni od makroekonomskih dešavanja.
Flex štednja u ProCredit banci je specifičan i jedinstven model štednje na našem tržištu. Ona objedinjuje najbolje karakteristike klasične oročene štednje i štednje po viđenju. S jedne strane ima kamatnu stopu gotovo kao oročena štednja, dok s druge strane pruža mogućnost podizanja i dodavanja novca u bilo kom trenutku, kao štednja po viđenju.
Imajte u vidu da štednja može odlično da vam posluži kod kredita, da s vremena na vreme pomoću nje smanjite glavnica kredita koji ste uzeli i tako smanjite ratu. Uredbom Narodne banke Srbije, pružena je mogućnost da jednom godišnje uplatite 1 milion dinara bez provizije i na taj način smanjite dug.
Ostavi komentar