EUR 118,20 USD 104,18 CHF 103,55

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 19.11.18. :: 118.2159 rsd

Tekst objavljen: 12.02.2013 7:51        


Prošlu godinu obeležili su skupi bankarski proizvodi i smanjena aktivnost banaka. Naime, bez obzira na dugo najavljivanje pada kamatnih stopa, do toga opet nije došlo, ali je došlo do smanjenja kreditiranja građana.

Čuvajte se paprenih penala na neplaćene kredite

Razlozi su vrlo jednostavni. Sve veća kašnjenja u otplati kreditnih proizvoda naterale su banke da pooštre kriterijume pri odobravanju kredita i da traže samo dobre i solventne klijente koji će bez obzira na posledice krize, moći uredno da servisiraju obaveze.

Iako su bankama trn u oku krediti kod kojih postoji problem u redovnoj otplati, ipak je upravo kod ovih kredita zarada mnogo veća od planirane. Jer na svaku docnju plaćamo penale u vidu zatezne kamate.

A koliko nas u stvari koštaju ti penali?

Strukturu svakog kreditnog proizvoda u otplati čini glavnica i kreditna kamata. Kroz rate svakog meseca otplaćujemo deo glavnice i deo ukupno obračunate kreditne kamate. Ako zakasnimo makar i jedan dan sa plaćanjem obaveza, banka nam na ove stavke obračunava ugovorenu zateznu kamatu i stanje našeg duga se povećava.

Ali da krenemo ispočetka. Neretko smo bili svedoci situacija u kojima dužnicima iznos zatezne kamate višestruko premaši iznos glavnog duga. Jer zatezne kamate su naskuplje kamate, a veliku podlogu u tome su imali i načini obračuna zateznih kamata.

Naime, do jula prošle godine, obračun zatezne kamate se vršio konformnom metodom, što je u stvari pripis zatezne kamate glavnom dugu i obračun na uvećano stanje duga.

I banke su ovde jako lepo zarađivale. Jer ono što su Ugovorom koji je klijent potpisao ugovorile, to su i primenjivale. A najviše se primenjivao metod da se zatezna kamata obračunava po stopi zakonske zatezne kamate, odnosno ukoliko je za mesec u kom se vrši obračun zatezne kamate zakonska stopa manja od ugovorene kamate na kredit uvećane za recimo 30 odsto, onda se primenjuje veća stopa!



I ako smo nekad pod ovakvim uslovima došli u situaciju da nam na neplaćene obaveze počne obračun zatezne kamate, ušli smo u začarani krug iz kog je jako teško izaći. Jer ono što većina nas ne zna je način i prioiritet naplate kada postoji obračunata zatezna kamata. Banke UVEK prvo naplaćuju zateznu kamatu, a onda od ostatka naplaćuju kreditnu kamatu i na kraju glavnicu.

Da objasnimo, ako smo recimo ratu kredita od 100 evra plaćali svakog meseca sa zakašnjenjem od 15 dana, za th 15 dana banka bi nam uvećavala stanje duga za zateznu kamatu.

Kada platimo ratu kredita, banka od rate kredita prvo naplati zateznu kamatu, pa onda kreditnu kamatu koja se nalazi u rati od tih 100 evra, pa od ostatka naplati glavnicu iz rate, ali tu nam onda ostaje dugovanje po glavnci na koju počev od tog dana opet teče obračun zatezne kamate.

Kada se na to doda da nam do naše nove uplate rate kredita na plaćanje dospe još jedna rata, sasvim je logično shvatiti zašto smo uvek u nekom dugovanju iako svakog meseca plaćamo ratu. A ovo je jedan od primera koji najmanje košta naše novčanike.

Naime, u situaciji kada smo ostali bez prihoda i nemamo odakle da plaćamo rate kredita, zatezne kamate nas mogu odvući u dužničko ropstvo. Ukoliko banka zbog neplaćanja raskine Ugovor o kreditu, onda su obračuni zatezne kamate nemilosrdi.

Kada banka raskine Ugovor o kreditu i ceo kredit proglasi dospelim za plaćanje (tu se uključuje i zatezna kamata obračunata do dana raskida ugovora) prestaju svi obračuni kreditne kamate, a nastavlja se obračun zakonske zatezne kamate.



A zakonske zatezne kamate su se objavljivale svakog meseca i kretale su se u poslednjih 10 godina u rasponu od 0.5 do 3.9 odsto na mesečnom nivou. Prevedeno na običan jezik koji bolje razumemo, raspon zateznih kamata je bio od 6.17 do čak 58.26 odsto godišnje!

Do usklađivanja načina obračuna sa Odlukom Ustanog suda počev od 27.jula 2012 godine, obračun zatezne kamate je mnoge koštao previše. Jer u ovakvoj situaciji naše dugovanje je svakog meseca nemilosrdno raslo – svakog meseca nakon obračuna zakonske zatezne kamate, ta kamata se pripisivala glavnom dugu i naredni obračun se vršio na uvećanu glavnicu!

Sa promenom propisa o načinu obračuna koji se od polovine prošle godine vrši prostom metodom, zatezne kamate koje moramo platiti su ipak manje u ukupnom iznosu. Dodatno je donešen i nov Zakon o zakonskoj zateznoj kamati, koji se primenjuje od 25. decembra 2012 godine, tako da nas zatezna kamata na dugovanja u dinarima trenutno košta 19.75 odsto na godišnjem nivou, a na dugovanja u evrima 8.75 odsto.

Dakle, ako imamo dugovanje prema banci u iznosu od 100.000 dinara ukupna zatezna kamata za celu godinu bi bila 19.750 dinara. A za dugovanje od 1.000 evra ukupna zatezna kamata za celu godinu bi bila 87.5 evra.

Iako ni ove cifre nisu zanemarljive, sada je lakše pratiti i proveriti iznose zateznih kamata. Jer Zakonom je regulisano da je Narodna banka ta koja određuje i objavljuje visinu zateznih stopa i to po principu referentnih stopa Centralnih narodnih banaka uvećano za 8 odsto.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
kamatica banka banke obračun zatezne kamate zatezna kamata neplatiše kredit krediti kamata kamate