EUR 117,95 USD 105,47 CHF 105,04

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 27.05.19. :: 117.9481 rsd

Tekst objavljen: 01.05.2019 18:00        


Pčelari koji imaju 100 košnica mogu za jednu godinu, u optimalnim uslovima, i uz primenu svih potrebnih mera, da zarade i do 10.000 evra. Oni koji imaju 50 košnica i ne sele pčele tokom godine mogu se nadati zaradi od "bar" 1.000 evra.

Na 100 košnica zarada i do 10 hiljada evra

Za ozbiljno bavljenje pčelarstvom, koje može doneti pristojan dodatni prihod, iskusni pčelari preporučuju upravo minimum od 50 do 100 košnica, a profesionalci 250 do 300. Uz cenu košnice od oko 50 evra, koliko košta i jedan roj pčela, to znači da se početno ulaganje kreće od 5.000, pa sve do 30.000 evra.

Kako od jedne košnice dobijaju od 20 kilograma (stacionarni pčelari) do 40-50 kg meda (oni koji redovno sele svoje košnice), uz maksimalnu veleprodajnu cenu od 4 evra po kilogramu, računica pokazuje da ulaganje može da se duplira već u prvoj sezoni.

Veleprodajna cena meda kreće se od 2 evra po kilogramu za suncokretov, preko 2,5-3 evra za livadski, do 4 evra za bagremov med. U maloprodaji se kreće oko 800 dinara po kilogramu, iako u pojedinim delovima Srbije može da se kreće od 600, pa sve do 1.500 dinara.

"Da biste se bavili pčelarstvom kao biznisom i živeli samo od toga, potrebno vam je minimum 250-300 košnica. Sve ispod toga je samo dodatni prihod", kaže za "Blic Biznis" Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije.

On ističe da je pčelarstvo oblast poljoprivrede koja zahteva najviše znanja i da poljoprivrednici moraju redovno da se edukuju i usavršavaju. Zaključuje da se od košnica svakako može zaraditi, iako bogatih pčelara nema. Prema njegovim rečima, pčelarstvo morate da volite, a “bez 10 godina iskustva nema dobrog početnika”.

Pčelari kažu da se cena košnica kreće oko 50 evra, a isto toliko košta i roj pčela. Tvrde i da je ulaganje u košnice brzo otplativo i da košnica kupljena u aprilu do jeseni donosi zaradu, pod uslovom da je godina dobra i da su pčele seljene na ispašu.

"Stacionarni pčelari mogu očekivati oko 20 kilograma meda po košnici, dok oni koji redovno sele košnice i vode pčele na različite ispaše dobijaju i duplo veće količine", kaže Stoiša Ivanović, pčelar iz Jagodine.

Da biste se ozbiljno bavili pčelarstvom i ostvarili pristojan dodatni prihod, on preporučuje minimalno 50 do 100 košnica. U razgovoru za "Blic Biznis" kaže da oko pčela ima dosta posla, posebno u sezoni, od marta do oktobra, i naglašava da veliki uticaj na količinu dobijenog meda imaju i vremenski uslovi, koji su u poslednje vreme značajno pogoršani.

Imajući u vidu značaj pčelarstva kao biznisa, država nastavlja da podržava pčelare subvencijama, a podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje po košnici pčela trajaće do 31. maja. Podsticaji se ostvaruju u iznosu od 720 dinara po košnici, a pčelari su prvi koji će za "podsticaje po košnici" moći da podnesu zahtev elektronskim putem, objavila je Uprava za agrarna plaćanja.

Minimalan broj košnica, da bi ostvarili pravo na subvencije, smanjen je sa 30 na 20, a jedan pčelar može podneti zahtev za najviše 1.000 košnica.

Pogon za prikupljanje i plasman meda

Savez pčelarskih organizacija Srbije gradi u Rači pogon za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a, koji bi trebalo da bude završen za dva meseca. Izgradnju prvog pogona ovakvog tipa u Srbiji, kapaciteta oko 3.000 tona godišnje, inicirali su pčelari koji bi njegovom izgradnjom trebalo da dobiju fer cenu meda na tržištu, a prikupljaće i plasirati med pčelara sa teritorije cele Srbije."Ideja je da pčelari sami plasiraju svoj med, bez posrednika, jer i strani kupci više vole da posluju direktno sa proizvođačima nego sa nakupcima. Tako će razlika između proizvodne i prodajne cene ići u džepove pčelara, a obezbeđivaće im bolju cenu, sigurniji plasman i garanciju isplate", navodi Rodoljub Živadinović, predsednik SPOS.

Pomor pčela zbog pesticida

Pčelari upozoravaju na sve češći pomor pčela, čiji je glavni uzrok prekomerna upotreba pesticida u poljoprivredi. Primećeno je da su najveće štete nastale u košnicama postavljenim uz polja koja se obrađuju i tretiraju zaštitnim sredstvima, a tako se šteta ne nanosi samo pčelarima, već i voćarima, jer s nestankom pčela nema ko da oprašuje voćke, pa se prinosi smanjuju.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
zarada biznis ideje pčelarstvo pčelari pčelarstvo 10 hiljada evra biznis ideja

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana