Šta se savetuje ako uzimate stambeni kredit na početku ove godine?

Bez obzira na vrstu kredita, nikada ih ne treba uzimati olako, kažu stručnjaci. Zabrinutost posebno raste među onima koji razmišljaju o kupovini krova nad glavom jer niko ne zna šta sve može da se desi za nekoliko decenija i koliko je to rizično

Zbog povećanja kamatnih stopa i cene kvadratnog metra, u većini banaka smanjena je potražnja za stambenim kreditima. Prošle godine ih je uzeto za 10-ak odsto manje nego 2021, koja je bila rekordna. Za one koji se ipak ovih dana odlučuju da kupe stan savet stručnjaka je da ništa ne rade bez papira, olovke i računanja. Treba razmotriti primanja, rashode i stabilnost finansija u dužem periodu.

"Onim ljudima kojima je potreban stan, ne verujem da će biti prepreka nego će samo donositi racionalnije odluke, da li će uzeti stan od 100 kvadrata ili od 50-60, mislim da je to jedna od razlika i da u narednih godinu ili godinu i po dana možemo da očekujemo rast kamatnih stopa i da to uračunaju u svoju odluku prilikom uzimanja kredita", navodi Vladimir Vasić iz Udruženje banaka Srbije.

Građani se uglavnom odlučuju za dvosobne stanove, a najčešći iznosi kredita su od 50.000 do 60.000 evra. Kamata može biti fiksna, varijabilna ili kombinovana.

"Kombinovani stambeni krediti, po njima smo mi prepoznatljivi. Oni klijentima omogućavaju da se svake tri godine opredele da li žele da idu sa fiksnom kamatnom stopom u otplati ili će se prebaciti na varijabilnu kamatnu stopu. Ono što je interesantno, više od 70 odsto naših klijenata se opredelilo za ponudu kombinovanih stambenih kredita, a 30 odsto se opredelilo za varijabilnu kamatnu stopu", kaže Dejan Vučinić, direktor Direkcije za upravljanje mrežom filijala.

PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE

Stambeni kredit ima oko 150.000 građana

Rata zavisi i od učešća i dužine otplate. Što je duži period, manja je, ali se za kamatu dâ više, kada se na kraju sve sabere.

"Ključni faktor od kojeg zavisi da li ćemo uzeti nešto na malo kraći period od maksimalno dozvoljenog perioda kao roka otplate zavisi od projekcije prilika materijalnih, odnosno finansijskih u narednom periodu. Onaj ko očekuje da će tada imati nešto veća primanja bolje je da uzme za relativno kraći rok, recimo desetak godina, a ne da ide na 20 ili 25 godina", kaže prof. dr Hasan Hanić iz Beogradske bankarske akademije.

Stambni kredit u ovom trenutku ima oko 150.000 građana Srbije. Prosečan iznos koji duguje svako od njih je oko 33.000 evra.