Uspeli da prikupe kapital i omoguće većem broju investitora i da zasade najmoderniju plantažu
Pre tačno godinu dana grupa entuzijasta iz Čoke pokrenula je jedan nesvakidašnji projekat „jedan token = jedno stablo leske“, kojim investitori ostvaruju prihod tokom 40 godina na osnovu prinosa i dodatnih izvora poput karbonskih kredita. Model je zasnovan na principu „triple bottom line“, koji podjednako vrednuje profit, planetu i zajednicu i oslanja se na senzore, satelite i AI za preciznije odlučivanje i veću efikasnost na terenu.
- Nekada je to bila samo lepa ideja, u koju su skeptici sumnjali, ali danas možemo da prikažemo rezultate i realizaciju te ideje. Posadili smo 53 hektara pametne plantaže lešnika u opštini Čoka sredstvima koja su prikupljena prodajom digitalnih tokena, koji zapravo imaju karakteristike finansijskog instrumenta, odnosno, zelene obveznice. Inovacija je zaista značajna u smislu tokenizacije finansijskih instrumenata koju je sprovela naša kompanija, ali isto tako i precizna, odnosno, dokazali smo da je pametna poljoprivreda u Srbiji moguća - istakao je Jovan Paunović, CEO kompanije Treesury.
| Šta je token? Token je obveznica, modernija koja pruža veću likvidnost, daje veću transparentnost i ima manje frikcije u smislu samog procesa investiranja. - U prethodnoj emisiji kamatne stope su se kretale između 12 i 15 odsto, u zavisnosti od visine investicije, pošto smo imali određenu šemu bonusa. U početku su se prodavali za rane investitore po ceni od 102 evra, dok je regularna cena bila 106 evra. Nova emisija imaće drugačije uslove, ali će svakako povraćaji biti daleko iznad mogućnosti koje obični investitori imaju na samom tržištu u smislu polaganja depozita kod banaka – istakao je Jovan Paunović. |
Na ovaj moderan način, ne samo da su uspeli da prikupe kapital i omoguće većem broju investitora da se priključe ovakvim projektima, već i da zasade najmoderniju plantažu.
- Koristimo najnapredije tehnologije kako bi prinosi bili što kvalitetniji, ali i što viši, što će, naravno, investitorima obezbediti i bolje povrate i prinose. Investitori dolaze sa tri kontinenta, iz SAD-a, Švajcarske, Australije... U primarnoj emisiji ih je bilo nešto iznad oko 120, a u međuvremenu se taj broj povećao na 150 investitora. Nadamo se i verujemo da će se taj broj višestruko uvećati tokom naredne emisije, koja nam predstoji i koju možemo sada da najavimo za sledeću plantažu - otkriva Paunović.
PREPORUKA
Koliki je zaista potencijal za uzgajanje lešnika u Srbiji?
analiza
Unosan biznis koji donosi milione, a može da traje 50 godina
vodic
Srbija na četvrtom mestu u Evropi po proizvodnji lešnika
vest
Zakon o digitalnoj imovini
Prema rečima Marka Jankovića, predsednika Komisije za hartije od vrednosti, zakonodavni okvir Srbije putem Zakona o digitalnoj imovini, pruža mogućnost kompanijama da prikupe sredstva za finansiranje svog rasta i razvoja kroz emisiju digitalnih tokena.
- Ti digitalni tokeni mogu imati i sve karakteristike jedne digitalne obveznice. Dakle, praktično imaju sve elemente koje bi imala i jedna klasična obveznica na koju smo navikli na tradicionalnom tržištu kapitala. Razlika je u tome što digitalne obveznice pružaju dodatnu fleksibilnost samim kompanijama, a beli papir koji prati svaku emisiju takve jedne digitalne obveznice praktično pruža najosnovnije informacije za investitore, a u isto vreme i predstavlja obavezu za izdavaoca – kaže Janković.
Izdavalac je u obavezi da poštuje sve one informacije koje investitorima daje u okviru samog belog papira. Кomisija za hartije od vrednosti, kao regulatorno telo koje daje odobrenje na izdavanje belog papira, prati život svakog tako izdatog instrumenta na srpskom trištu kapitala i kontroliše, u saradnji sa investitorima, da svi izdavaoci poštuju ono što su investitorima obećali kroz beli papir.
- Ono što mogu da kažem je da smo do sada imali deset izdatih belih papira i da praktično ni u jednoj od tih situacija do sada nismo identifikovali bilo kakva kršenja preuzetih obaveza od strane izdavalaca, i nadam se će tako ostati i u budućnosti – ističe Janković.
Predsednik Komsiije za hartije od vrednosti istakao je i to da je investitorima veoma važno da znaju da je poreski tretman ovih instrumenta definisan od strane Ministarstva finansija.
Poljoprivredi je potreban novac
Pad likvidnosti, problemi u solventnosti i nepovoljni krediti za poljoprivredu su velika boljka srpske, ali i poljoprivreda zemalja u okruženju, pa i šire.
- Zadrugarstvu i celokupnoj poljoprivredi u Srbiji je potreban novac, imajući u vidu da se poljoprivreda uvek, a posebno u poslednje tri do četiri godine suočava sa ozbiljnim padom likvidnosti i problemima u solventnosti koji uzrokuju njihovu sve lošiju kreditnu sposobnost. Svi znamo da klasični bankarski krediti za poljoprivredu generalno nisu povoljni, a u ovim uslovima u kojima se nalazimo, sve manje su i dostupni. Tako da je svaki alternativni izvor finansiranja sigurno nešto što bi trebalo pozdraviti, proučiti i u krajnjoj liniji primeniti ukoliko se pokaže da bi mogao da unapredi poziciju likvidnosti u poljoprivrednom sektoru. Ovaj model plantaže lešnika je jedan od modela za koji sigurno postoji prostor u budućnosti da pruži bolju poziciju proizvođačima, zemljoradničkim zadrugama, poljoprivrednim preduzećima u očuvanju njihovog potencijala za likvidnost, a time i za dalje investiranje – istakla je Jelena Nestorov Bizonj, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine.
Ostavi komentar