Beograd ima privilegiju da leži na ušću dve evropske reke Save i Dunava, ali grad i reke arhitektonski nisu povezane. A celokupan građevinski izgled prestonice ne podseća na metropolu.
U prigradskim naseljima, haotična i nekvalitetna, mahom divlja, gradnja još je uočljivija, a i u mnogim mestima širom Srbije retko se može naći funkcionalan, arhitektonski lepo projektovan, kvalitetan, ekološki i energetski savremen objekat.
Nezadovoljavajući nivo kvaliteta gradnje u Srbiji posebno je izražen u stanogradnji, gde je i najpotrebniji, tvrdi Borislav Petrović, vanredni profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu i član Upravnog odbora Društva arhitekata Beograda.
On je kao čest primer naveo nekvalitetnu ugradnju izolacionih materijala ili instalacionih sistema, čemu doprinosi i uobičajen slučaj "divlje" ili "poludivlje" izgradnje sa ili bez projektne dokumentacije, gde se objekat naknadno "legalizuje", kada više nije moguće ni utvrditi sve njegove nedostatke.
Potpuni apsurd je i cena kvadratanog metra stana u Beogradu, koja se kreće od 1.200 evra pa na više.
Stan u novobeogradskim blokovima od 70 kvadrata se prodaje za 80.000 evra, a u njega treba uložiti bar još 20.000 da bi bio u normalnom stanju. Pritom su liftovi često zgrade u raspadu, fasade je oštećena, a interfoni ne rade.
Cene objekata su nesto prihvatljivije u okolini Beograda, pa u Mladenovcu kvadrat košta oko 700 evra. Poređenja radi, isti ili kvalitetniji stanovi u Mađarskoj imaju povoljniju cenu. U Budimpešti, stan od 82 kvadrata košta 57. 000 evra.
Ostavi komentar