EUR 118,22 USD 104,00 CHF 104,74

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 10.12.18. :: 118.3017 rsd

Tekst objavljen: 04.11.2018 13:00        


Kako se ove nedelje razročava većina štednih uloga, a kamate u bankama su i više nego simbolične, istraživali smo da li je berza dobra alternativa i koliko je isplativo trgovanje akcijama, kako se odlučiti koje kupiti i koje kompanije su ove godine imale najveći rast.

Alternativa štednje:Porez na akcije isti kao na štednju

Iako ne postoji minimalna suma novca koju je potrebno izdvojiti za trgovanje akcijama, smatra se da iznos između četiri i pet hiljada evra predstavlja donju granicu za dobro ulaganje, kako bi se minimizirali troškovi i ostavarila neka dobit.

Stručnjaci su saglasni u jednom, za početnike u investiranju najvažnije je da se drže velikih kompanija sa dobrom istorijom poslovanja i plaćanja dividendi, a tek kasnije mogu da se eventualno upuste u investiranje u rizičnije akcije.

„Trgovanje akcijama je zapravo trgovanje budućim očekivanjima poslovnih izgleda kompanije. Što kompanija očekuje bolje poslovanje, akcije će imati veći potencijal za rast. Dugoročno posmatrano, ukoliko kompanija ostvaruje bolje poslovanje, ima veće prihode i profite, rašće njena vrednost odnosno, vrednost njenih akcija. Dakle, osnovni indikator uspešnosti poslovanja kompanije jeste njena sposobnost da tokom vremena uvećava profite, koji će pre ili kasnije biti pretočeni u dividende koje će pripasti akcionarima“, za finansijski portal Kamaticu objašnjava Nenad Gujaničić iz brokerske kuće Momentum.

Provizija Brokera, Berze, Centralnog registra i banke se u procesu saldiranja automatski isplaćuje sa namenskog računa za kupovinu akcija.

Investitori koji su početkom ove godine kupovali akcije aerodroma Nikola Tesla najbolje su zaradili, pošto su akcije ove kompanije porasle za čak 12 procenata, a od trenutka kada je raspisan tender za izbor koncesionara, početkom prošle godine, za više od 50 odsto. Stručnjaci to objašnjavaju činjenicom da su početkom godine objavljeni finansijski uslovi koncesionog ugovora koji su bili iznad očekivanja investitora.

Dvocifren rast vrednosti akcija ove godine je domaćem tržištu zabeležio aerodrom, dok su na inostranim berzama veliki rast ostvarile tehnološke kompanije.

„Najbolji učinak na stranim berzama imale su tehnološke kompanije od kojih su neke poput Amazona i Majkrosofta porasle visokim dvocifrenim stopama. Amazon je zabeležio rast od 38, a Majkrosoft 25 odsto. Glavni razlog velikog skoka akcija iz ovog sektora jeste nastavak snažnog trenda digitalizacije koji traje godinama“, kaže Gujaničić.

Buduće investitore koji žele novac da ulažu u inostrane akcije treba da ohrabri je činjenica da je procedura ista kao i pri kupovinu i prodaji akcija na domaćem tržištu. Neophodno je naći brokersku kuću, odnosno berzanskog posrednika, koja ima otvorene kanale ka svetskim berzama, a po potpisivanju ugovora, deponuje se novac u stranoj valuti i ispostavlja nalog za kupovinu akcija.

Pored tehničkog dela koji se ne razlikuje, i porez koji se plaća je isti. Pa je tako porez na kapitalnu dobit (razlika između prodajne i nabavne cene) koju domaći investitori plaćaju 15 procenata i ona se plaća na polugodišnjem nivou, stim da su vlasnici akcija koji ih drže preko 10 godina oslobođeni plaćanja ovog poreza. Dok kada je reč o kupovini akcija na svetskim berzama sa većinom zemalja imamo potpisan sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, pa se tako porez plaća kod nas – dakle isto iznosi 15 odsto, dodaju iz Kamatice.

Ono što je i te kako bitno je pitanje dividende. Dividenda se nalazi u srži akcionarstva i to je jedan od načina na koji investitor može ostvariti zaradu. Drugi način je kapitalna dobit koja nastaje rastom cene akcija, ali te kapitalne dobiti nikada ne bi bilo kada bismo bili sigurni da neka kompanija nikada u svom postojanju ne bi isplatila dividendu. Tržišna vrednost akcije se posmatra kao sadašnja vrednost svih očekivanih dividendi koje će kompanija isplatiti u budućnosti. Koliko je dobra dividenda neke kompanije meri se preko dividendnog prinosa, a to je odnos visine dividende i cene akcije. Što je ovaj procenat veći, kvalitetnija je dividenda koju akcionari dobijaju. Kompanija akcionarima, odnosno fizičkim licima, isplaćuje neto iznos dividende, dakle, porez je već obračunat. U našoj zemlji je ova stopa iznosi 15 odsto, dok je u inostranstvu znatno viša, između 25 i 30 procenata, objašnjava Kamatica.

1 komentar

  1. User image
    Goran 30.10.2018 18:11

    Ista je dobit kao u dpf a neuporedivo manji rizik.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
Nenad Gujaničić dividenda dobitak ulaganje u akcije istraživanje kamatica inostrane akcije domaća berza kupvina akcija

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana