Sedmica na lotou je idealan način da se dužnik oslobodi tereta koji vuče na svojoj kreditnoj kartici. Ali retko ko ima toliko sreće, ili i bogate tetke, pa je za prezadužen narod jedini izlaz je refinansirajući gotovinski zajam, kojim bi se, jednom zanavek, namirio dug po kreditnoj kartici.
Kartice su svoj bum na tržištu Srbije doživele pre finansijske krize, tokom 2005. i 2006. godine.
Iluzija blagostanja u vidu sve dostupnijih bankarskih pozajmica dovela je do toga da se mnogi zaduže preko realnih mogućnosti.
| Trenutni dug po kreditnim karticama u Srbiji dostigao je 38,6 milijardi dinara i stalno raste. Prostora ima do čak 84 milijarde dinara, koliko iznose odobreni limiti. Ima više od milion kartica koje se „obrću“ u Srbiji, a njima plaća gotovo 900.000 korisnika. Ali, korisnici kreditnih kartica, prema podacima Kreditnog biroa, sve više kasne sa namirivanjem svog duga. Tako je trenutno problematično za naplatu ukupno 5,14 milijardi dinara, koliko ne mogu da plaćaju korisnici 76.514 kreditnih kartica. |
- Najveći problem kod kreditnih kartica imaju ljudi koji su se zadužili do maksimuma odobrenog limita - objašnjava za „Novosti“ jedan bankar. - Za razliku od Zapada, gde je uobičajena mesečna rata za otplatu duga po kartici 20 odsto, pa tek protekom vremena dobre platiše mogu da dođu do 10 procenata, u Srbiji su banke u startu brzo spustile mesečnu ratu do pet odsto, a bilo je i onih koje su naplaćivale niži procenat.
Računica je, kaže ovaj bankar, jasna: što manji procenat mesečnog namirenja duga, to je teži izlaz iz ove dužničke priče.
- Pravilo je da su kreditne kartice jeftinije od dozvoljenog minusa, ali skuplje od keš kredita - nastavlja naš sagovornik.
LAKE RUKE NA TERMINALUZA prvih šest meseci, putem kreditnih kartica, potrošili smo ukupno 20,486 milijardi dinara. Od početka godine do kraja juna kreditne kartice smo tačno 6.430.548 puta provukli kroz POS terminal u prodavnicama, restoranima, benzinskim pumpama, bankomatima... Prosečna transakcija ovom vrstom kartica, prema podacima Narodne banke Srbije, „teška“ je 3.183 dinara. |
Na žalost, stvarnost u Srbiji to ne omogućava. Čim namiri mesečno sledovanje od pet odsto, ukupan dug se korisniku smanji za nešto manji iznos od te rate (jer se zaračuna i kamata). Kao po pravilu, korisnici uglavnom odmah potom potroše i tih nekoliko raspoloživih procenata novca. I opet plaćaju kamatu na pun iznos.
- Jedino rešenje za ovaj dug je refinansirajući gotovinski kredit - ističe sagovornik. - Često on može da bude jeftiniji od kamate koja se plaća na karticu. Pozajmi se određeni iznos i kroz pet, šest godina, dužnik može da namiri ceo dug po kreditu kojim je finansirao namirenje kreditne kartice
ja sam se tog "zla" resio tako sto nisam uzeo novu karticu kad mije istekla stara. tako vise nisam mogao da trosim ..